Tko ne trkelja, magarac!

[Euklid]

Peglam cijeli dan...

Besramnice.

I jos se hvalis tute...

[Bara huda]

Onaj sprej znači ne funkcionira.

Bogu fala, imala sam kad do sad nauciti da se nista ne moze mukte rijesiti.
Bar ako se hoce posteno napraviti.

Imala neki sprej koji je, navodno, olaksavao peglanje ali stvar je bila da si pospricao to pa peglao kao obicno. Tako mogu i sa vodom spricat.
Bar imam peglu na paru pod pritiskom, jest da mi je pukla ona izolacija oko crijeva ali izolirband je crne boje ko i guma pa se i ne kuzi da je krpano.




Jebemu, nista mi se vise nece.
Cak mi se ne ide ni na fitness od kad mi je otisao trener. Sva cu se otromboljit i oronut.

[Dominicus]

Mislim da ću unajmit kakvog ghost writera, hmm on je freelancer...

Daj samo, nisam skup. Ako ćeš redovito plaćat.

[Bara huda]

Besramnice.

I jos se hvalis tute...

Vidla bi tebe kako bi se osjecao da moras cijeli dan peglat.
Tebe obicni rostilj smlavi da ne mos ni trkeljat a di ne bi onda naporan fizicki rad.
Kao sto je to peglanje.

[Zekoslawa]

Mah, ima i drugih nacina za osvojit zensko srce osim stihoklepstvom.
Novci su isto zgodni za poplocavanje puteljaka koji vode do ruzinog pupoljka.
Ako nista, mos kupit stihove.



Peglam cijeli dan, pun mi je kufer peglanja. A jos imam.
Ali bar sam se kosulja rijesila. 10 komada je palo.

Zec...sta si ti to tako tesko vukla u borsi od doma? Isla si na koji dan, tu imas vesmasinu, znaci nije ves, sta su sve bili friski sniceli?

Baro, pokati, čizme. A znaš već kolke su moje čizme. I zimsko krzno. I malo šnicela, paprika, njoka, šalše i tako tih stvari. Pita je ćaća oću li i špara nosit.

I javi se vako ako triba šta šumprešat.

[karambol]

Baro, pokati, čizme. :

[Zekoslawa]

Šta je smišno?

[Zekoslawa]

Dominiče, bombončiću, kako smo danas?

[Dominicus]

Dominiče, bombončiću, kako smo danas?

Više mi se na čelu ne može ispeć jaje, cvjetiću.
A kako tebi natrag, nabijaš li već?

[Zekoslawa]

Više mi se na čelu ne može ispeć jaje, cvjetiću.
A kako tebi natrag, nabijaš li već?

Oh, drago mi je da si čio za brancinalije, medek.

Malo mi je creepy ovo nešto magluštravo vanka, ne sfiđam.

[Dominicus]

Oh, drago mi je da si čio za brancinalije, medek.

Malo mi je creepy ovo nešto magluštravo vanka, ne sfiđam.

Nije to još ništa, golubice, pravi užasi zg-jeseni tek slijede.

I taman počneš nalaziti neku utjehicu u tim pastelnim bojama, kadli evo je, još gore, najgore, žasu čisti: zagrebačka zima.

Hja, šta reći: valjat će tuste brancine peći.

[Euklid]

Vidla bi tebe kako bi se osjecao da moras cijeli dan peglat.
Tebe obicni rostilj smlavi da ne mos ni trkeljat a di ne bi onda naporan fizicki rad.
Kao sto je to peglanje.

Ja kad se umorim, peglam ležećki...

[Zekoslawa]

Nije to još ništa, golubice, pravi užasi zg-jeseni tek slijede.

I taman počneš nalaziti neku utjehicu u tim pastelnim bojama, kadli evo je, još gore, najgore, žasu čisti: zagrebačka zima.

Hja, šta reći: valjat će tuste brancine peći.

Zašto zecovi ne spavaju zimski san?

[Karlinjo]

Imaju velike uši pa nikako od buke zaspat.

[Dominicus]

Zašto zecovi ne spavaju zimski san?

A ti bi snila, zečice mila?
E, ne može. Imaš patit s nama. I glodat koru.
I brancine.
No pain, no gain.

[Zekoslawa]

A ja ne znam kako ću ja to priživit, majke mi. Svake godine ide sve gore i gore. Točno osjetim kako više spavam, više jedem, više razmišljam, više vremena provodim na netu jer mi se ništa ne da, sve mi je ružno i tužno i besperspektivno. I besmisleno. I nešto. I svašta.

[Dominicus]

[Bara huda]

Baro, pokati, čizme. A znaš već kolke su moje čizme. I zimsko krzno. I malo šnicela, paprika, njoka, šalše i tako tih stvari. Pita je ćaća oću li i špara nosit.

I javi se vako ako triba šta šumprešat.

Jao ljepotice, fala ti kao i da jesi sve sumpresala.
A ne ko ova muskadija ovdi, neki bi cak da im se pegla a oni da samo leze.
Ni trunak inicijative.
Da bar da lazu pa kazu da imaju volju za peglanjem ali....stisla kriza, streca ih u ledjima, sutra ce, boli ih glava...tako nesto.

Dobro da si donila jelo, nekako mi se cini da bi od pustih palacinki, paprika, brancina i ostalog a la trkeljanje ostala gladna.

[Bara huda]

Ja kad se umorim, peglam ležećki...

A kako pišas kad si umoran?

[Euklid]

A kako pišas kad si umoran?

Nije ti ovo za usporedbu.
Pišanje traje pola minute, minutu ako sam baš popio.
A kad se pegla onda se pegla i normalno da se čovjek malo umori...

[Bara huda]

Nije to još ništa, golubice, pravi užasi zg-jeseni tek slijede.

I taman počneš nalaziti neku utjehicu u tim pastelnim bojama, kadli evo je, još gore, najgore, žasu čisti: zagrebačka zima.

Hja, šta reći: valjat će tuste brancine peći.

Zg zima je divna.
Ponajvise zato jer proljece nakon nje ima priliku zasjati u punom sjaju.
Zamisli kakvo bi bilo proljece tamo gdje ne trebas carape zimi i ne dises maglu na skrge.
Ne bi ni znao da je proljece.

[Zekoslawa]

Aj ovi prvi, aj ovi drugi, al treći, pa četvrti, otkud oni tu? Aj i ovaj peti nekako, pa i sedmi, al šesti?

Svašta.

[Zekoslawa]

Jao ljepotice, fala ti kao i da jesi sve sumpresala.
A ne ko ova muskadija ovdi, neki bi cak da im se pegla a oni da samo leze.
Ni trunak inicijative.
Da bar da lazu pa kazu da imaju volju za peglanjem ali....stisla kriza, streca ih u ledjima, sutra ce, boli ih glava...tako nesto.

Dobro da si donila jelo, nekako mi se cini da bi od pustih palacinki, paprika, brancina i ostalog a la trkeljanje ostala gladna.

1/3.

[Karlinjo]

Pa ti jedi brancina kod njega.

[Zekoslawa]

Ne, kod tebe ću, Vladimire.