Prijateljstva

[Lord Byron]

Jer misle da bi me ugnjavili, onda se ja ljutim zašto nisu zvali i pitali, a onda isto tako oni znaju reći uvrijeđeno zašto nisam zvala za nešto nego se mučila sama... I tak, mačke i miša.

O ovome i pričam. Ozbiljno vjerujem da na duge staze takve "onda oni misle, onda ja mislim, onda oni misle da ja mislim, onda ja mislim da oni misle..." priče polako, ali sigurno, urušavaju kakvoću odnosa.

[Tea Tree]

To funkcionira kad su ti prijatelji jako slični. Da me nazove nekoliko prijateljica usred noći s probušenim gumamam ne bi razmišljala zašto me zovu jer bi znala zašto me zovu i krenula bi još u piđami. Svejedno, ja baš njih ne bi zvala. Jer su paničari

Tek sad ovo vidim. Nemaš što ispravljati, ne griješim, prepoznajem taj sustav razmišljanja.

[Tea Tree]

Nemoj sad uvoditi nove varijable u igru. Ne bi zvala ni prijatelja koji ima 25 kilograma i u životu nije podignuo ništa teže od žlice, ni prijateljicu koja će se, vozeći do tebe, ili izgubiti ili zabiti svojim autom već negdje... - govorim o "ujutro rade, neću ih sad gnjaviti" argumentima za nenazivanje.

Ne, nije to argument za nenazivanje.
To je upravo ono kako je i napisala: neću nekoga zvati i buditi usred noći, ako to mogu riješiti sama.
Nazivanje odgovarajućih službi se u ovoj situaciji računa u samostalno rješavanje.
Znam o čemu priča, totalno vidim.

[Stitch]

To je upravo ono kako je i napisala: neću nekoga zvati i buditi usred noći, ako to mogu riješiti sama.

Pa podrazumijeva se da ćeš stvari najprije pokušati riješiti sama, pobogu. Nikoga nećeš zvati da ga izvijestiš o tome što ti se dogodilo.

No ako je problem nerješiv - bilo zato što je kvar prekompliciran, bilo zato što nemaš rezervnu gumu, bilo zato što u novčaniku imaš samo 20 kuna jer si prethodno bila u trgovini, kafiću, čemu već - nazvat ćeš. I odazvati se na tuđi poziv. To je, velim, osnovno pravilo ceste. Ljudi koji to ignoriraju meni su isti kao oni koji odbiju prevesti koga u bolnicu jer mu curi krv pa se boje za presvlake. A to sam doživio. Zatvorio bih takve, bez razmišljanja.

[aisling]

Nemoj sad uvoditi nove varijable u igru. Ne bi zvala ni prijatelja koji ima 25 kilograma i u životu nije podignuo ništa teže od žlice, ni prijateljicu koja će se, vozeći do tebe, ili izgubiti ili zabiti svojim autom već negdje... - govorim o "ujutro rade, neću ih sad gnjaviti" argumentima za nenazivanje.

Zapravo je taj primjer jako nesretan jer je ta vrsta pomoći nešto što je meni sekundarno. Na kraju krajeva, ja jesam tad nazvala jednog kolegu za kojeg sam znala da je u blizini i da zna s autima, ne zato jer smo bliski, nego jer je to u tom trenu bilo jako praktično. Čovjek je bio jednu ulicu dalje budan, slučajno sam to znala i iskoristila. Da nije njega bilo ostavila bi auto u gradu i vratila se drugi dan s nekim od prijatelja koje nisam htjela buditi.

Ti isti koje nisam htjela buditi mi jesu pomogli onda kad sam imala svoju situaciju '3 u noći' koja nije bila u tri u noći, al je meni bila teška. Malo sam zakomplicirala, al da, njih bi zvala za neke teže situacije od ove s gumama, ovo mi se činilo stvarno ko zajebavanje ljudi.

[Lord Byron]

Znam o čemu priča, totalno vidim.

Šta sad, znam i ja o čemu priča



Nemaj straha, narješavao sam se ja samostalno i ovoga i onoga, na najblesavije moguće i nemoguće načine. Ni kiša ni vjetar, ni temperatura, ni balvan na cesti ne mogu me smesti . Ali, kad čovjek malo bolje pogleda, onda više ne zna čime je točno potaknuta ta asimetričnost u gledanju (nenazivanje u situacijama u kojima se zrcalno obrnutim, smatra normalnim da se bude nazvan i pomogne). Koji god si mogući odgovor čovjek ponudi, može ga se kritizirati: od želje za nesmetanjem (nenametanjem, neprimjećivanjem), pa do nekakvog latentnog osjećaja da smo u tom odnosu "bolji".

Nemam odgovor na to pitanje. Zapravo, vjerujem da se radi o tome da mi jako, jako smeta bilo koji pojavni oblik moje nemoći ili ovisnosti o drugima. Onda se pokušava normalno živjeti i sa 39.5. :idiot:

[Beta ženka]

O ovome i pričam. Ozbiljno vjerujem da na duge staze takve "onda oni misle, onda ja mislim, onda oni misle da ja mislim, onda ja mislim da oni misle..." priče polako, ali sigurno, urušavaju kakvoću odnosa.

Moguće i da si u pravu.



Offtopic: spada li forsiranje sitnog fonta svako malo pod trolanje?
Ide mi na živce stalno povećavati i smanjivati slova na ekranu.

[Pješčana]

ovo s bubrezima...
ne znam, ja baš nisam voljna svakom dati bubreg(dok sam živa). i nekako, prvo su mi na pameti sestra i dragi ljudi, i nekako, ja bih rado tu potencijalnu situaciju čuvala da bubreg ode nekom s kim imam intenzivniji odnos od tamo nekog poznanika.
tako da da, ja bih imala unutarnji monolog da mi netko polupoznat uleti.
s druge strane, da mi prijatelj uleti, bila bi druga priča.

[Stitch]

Vi već dva tjedna imate problema s mojim izričajem, vidim.

Trebate detektore metafora, pojačivače epiteta i slične uređaje ili da od toga jednostavno odustanem?

[aisling]

ovo s bubrezima...
ne znam, ja baš nisam voljna svakom dati bubreg(dok sam živa). i nekako, prvo su mi na pameti sestra i dragi ljudi, i nekako, ja bih rado tu potencijalnu situaciju čuvala da bubreg ode nekom s kim imam intenzivniji odnos od tamo nekog poznanika.
tako da da, ja bih imala unutarnji monolog da mi netko polupoznat uleti.
s druge strane, da mi prijatelj uleti, bila bi druga priča.

Možeš li ti zamisliti da nekog tražiš bubreg? Ja ne. Ali mogu zamisliti da ga prihvatim. I ponudim isto tako. Da me netko baš traži, ne znam...

[Pješčana]

Slažem se. Npr. nekom poznaniku treba taj spominjani bubreg i obrati mi se radi provjere krvne grupe i ostalog, a ja ne mogu zamisliti da razmišljam ovako: hmmm, ne znam, nismo si baš tak dobri, ne, ne, ne bi išlo.

dakle, ja sam se u svom prethodnom postu referirala na ovo.

[Lord Byron]

Možeš li ti zamisliti da nekog tražiš bubreg? Ja ne.

Kako ne? "Daj bubreg, znam da imaš!"

Ma ne, čekaj, nije to za bubreg... ajme, sad sam se sav smeo...

[Nica]

Ajme, ja bih i bubreg svakom dala. Ok, ne baš svakom, ali nisam jako izbirljiva: dovoljno je da umire, da mu treba, da mu moj paše i da nije neki silovatelj ili slično okrutna osoba ili netko tko bi potratio ostatak života pijan u jarku dok mu dječica umiru od gladi.

Nije mi jasno kako ja ovako laka na davanju nemam dečka.

[Tea Tree]

Zapravo, vjerujem da se radi o tome da mi jako, jako smeta bilo koji pojavni oblik moje nemoći ili ovisnosti o drugima. Onda se pokušava normalno živjeti i sa 39.5. :idiot:

Pa podrazumijeva se da ćeš stvari najprije pokušati riješiti sama, pobogu. Nikoga nećeš zvati da ga izvijestiš o tome što ti se dogodilo.

Unatoč vjerojatnom pobijanju, primijetit ću da ženama to najčešće ne smeta i da će mnogokoja u ovoj situaciji s autom npr. zvati muža da joj pozove HAK.

[aisling]

Ajme, ja bih i bubreg svakom dala. Ok, ne baš svakom, ali nisam jako izbirljiva: dovoljno je da umire, da mu treba, da mu moj paše i da nije neki silovatelj ili slično okrutna osoba ili netko tko bi potratio ostatak života pijan u jarku dok mu dječica umiru od gladi.

Nije mi jasno kako ja ovako laka na davanju nemam dečka.

Strah ih je da će završit s curom koja će sve svoje organe podijelit prolaznicima
Drugim riječima, sebične, posesivne muške svinje. Oni bi svi neku s bubrezima, ovim, onim.

[ombia]

ja svoje prijatelje ne bih zvala zbog navedenih guma, ako bih imala mob i nešto para sa sobom.
ali ne bi imala problema da oni mene nazovu u toj istoj situaciji, i još bih im to vjerovatno i rekla kad bih kasnije saznala za to, i to bih i mislila.
jer, mada me oni ne bi zvali jer radim ujutro, ja ne bi imala problema navuć jaknu na piđamu i otpeljat se do njih i riješit gume i odvest ih doma na toplo.

Amen.

o oni koji odbiju prevesti koga u bolnicu jer mu curi krv pa se boje za presvlake. A to sam doživio. Zatvorio bih takve, bez razmišljanja.

Pa u nekim drzavama to i je sansa za otici u zatvor. Nepruzena pomoc tj. nepruzanje iste se prilicno kaznjava.

Offtopic: spada li forsiranje sitnog fonta svako malo pod trolanje?
Ide mi na živce stalno povećavati i smanjivati slova na ekranu.

I meni. Ako vec imas sta reci, onda reci da ljudi cuju a da pri tom ne osljepe.

ovo s bubrezima...
ne znam, ja baš nisam voljna svakom dati bubreg(dok sam živa). i nekako, prvo su mi na pameti sestra i dragi ljudi, i nekako, ja bih rado tu potencijalnu situaciju čuvala da bubreg ode nekom s kim imam intenzivniji odnos od tamo nekog poznanika.
tako da da, ja bih imala unutarnji monolog da mi netko polupoznat uleti.
s druge strane, da mi prijatelj uleti, bila bi druga priča.

Amen.

Nica a sta ce ti decko kad imas muza? Jel te iskvario ZUD?

[Pješčana]

Nije mi jasno kako ja ovako laka na davanju nemam dečka.

kužim da nemaš dečka ako im uporno pokušavaš dat bubreg.

[Stitch]

Da ga želi, imala bi ga.

[aisling]

ombia, kad quoteas redovito to radiš tako da ispadne da je prva osoba rekla sve ono što si ti quoteala, a nije. Mene to živcira, al sam naučila čitat te i tako.

[Nica]

Strah ih je da će završit s curom koja će sve svoje organe podijelit prolaznicima
Drugim riječima, sebične, posesivne muške svinje. Oni bi svi neku s bubrezima, ovim, onim.

Prelako dajem, u tome je problem. Tako lako dajem da nitko ne želi uzeti ništa od mene.

A oni su stvarno izbirljivi ako traže još i neku koja ima sve organe.

kužim da nemaš dečka ako im uporno pokušavaš dat bubreg.

A što bi oni, jetru, žuč?

[Lord Byron]

sebične, posesivne muške svinje. Oni bi svi neku s bubrezima, ovim, onim.

Da pogađam: nemaš sise?

[aisling]

Da pogađam: nemaš sise?

Da pogađam: nemaš baš prijateljica?

[Stitch]

A što bi oni, jetru, žuč?

Niže, niže. Ili hladno, hladno.

[Nica]

Jesmo mi to zachatali i ovaj topic?

[aisling]

Jesmo mi to zachatali i ovaj topic?

Tea Tree je kriva, urekla ga i to sitnim slovima još na početku.