Na prvu tema o kojoj se nema što puno pričati. I malo dijete zna što je prijateljstvo. Samo, ono što je meni prijateljstvo značilo prije 20 ili prije 10 godina nije baš isto ono što mi znači i danas.
Nekad davno sam imala najbolju prijateljicu. Bila mi je susjeda, godinu dana starija od mene. Družile smo se svakodnevno, igrale, odrastale zajedno, znale sve jedna o drugoj, imale svoje tajne, svoje nepodobštine, neki svoj svijet. Ona je imala sestru godinu dana stariju i brata nešto mlađeg, ali s njima nikad nisam bila baš dobra. S njom sam ipak našla neki zajednički jezik koji s ovo dvoje nisam. Bizaran je način na koji je to prijateljstvo završilo. Jednog dana mi je došla i rekla da je njen tata rekao da sam ja čudna i da se ona ne bi baš trebala družiti sa mnom. Onda mi je ona pokušala objasniti kako da ne budem čudna i u tom trenu je zapravo bio kraj. Nakon tog dana više nismo progovorile ni riječi, iako se ne sjećam ni neke svađe, samo da me to povrijedilo jer nisam imala pojma što je to bilo čudno (ni danas ne znam) i zašto ona sad sluša svog glupog oca (a stvarno je bio glup) i zaključila sam da se meni s tim ne da zajebavati. To je bilo negdje sredinom ili pred kraj srednje škole i zapravo mi je prvo sjećanje na prekid nekog prijateljstva koje mi je nešto značilo.
Nakon toga slijedi niz prijateljstava koja su zapravo bila jako površna, više poznanstva, druženje s ljudima koji su mi bili blizu jer smo išli u isti razred i izlazili smo na ista mjesta i išli na ista putovanja, ali nije nas povezivalo nešto više od toga.
Malo po malo moja prijateljstva su postala prilično selektivna.
Imam prijatelje za ispijanje kave, imam prijatelje za odlazak u kino, za izlaske, imam prijatelje za intimne priče, za ne tako lijepe trenutke, imam prijatelje za putovanja, imam svakoga za po nešto, ali ti fragmenti su raštrkani u raznim ljudima. Od svakog uzmem po nešto, svakom dam i pokažem nešto. Nemam više najboljih prijatelja koji znaju sve i imaju me u svakom pogledu (manite se seksualnih šala sad). Ima tek onih koji me dobivaju više ili manje u određenom segmentu.
Gledajuć zadnjih 10tak godina, jedino kad je meni uspjelo naći prijatelja, a da to nije bilo selektivno prijateljstvo je bilo u partnerima.
Kakva su vaša prijateljstva? Kad izuzmete partnere i braću i sestre iz te priče, koliko imate najboljih prijatelja, koliko prijatelja, koliko poznanika? Što vam ti ljudi znače, koliko su vam dio života, koliko vi dio njihovog? Na kraju, zašto imate prijatelje?
al sam s ove dvi još uvik jako jako super! jedna će mi jednog dana bit vinčana kuma, s drugom sam se upravo napila 
) - a i ovo posljednje se nerijetko koristi uz lagano posprdni ton. 
). ali kad pogledam kako se ljudi međusobno ponašaju, zbog čega pucaju prijateljstva i veze, mogu jedino zaključiti da puno ljudi definira ta dva pojma malo iskrivljeno, s puno očekivanja i malo ulaganja. i onda su svi prijatelji i svi se žene, i onda je toliko razvoda a prijatelji su lažljivi. ljudi, ne možete sa svima kliknuti.
.
. Oni su moji nastariji prijatelji i volim ih drugačije nego prijatelje koje sam kroz život pokupila i koji su mi danas, zapravo, daleko bliži.
) su naši najbliži zajednički prijatelji i doživljavamo ih kao obitelj. 
