Tko ne trkelja, magarac!

[Zekoslawa]

Topro, aj.

[Zekoslawa]

Bila sam dakle u menzi. Banda ljenivačka kusa ko da nema sutra. Oš mesno, oš bezmesno, oš jogurtić, oš pudingić (vanilija ili stračatela, molit ću!), oš kolačić, oš sokić, oš voćkicu. Skupo im, kažu. Oh, suza suzu goni. Mrš.

[Karlinjo]

Štos radila u menzi, a?

Pa ja moram reći da je menza, makar moja odlična. Različito je to, prije je bila neka katastrofalna, a onda su napravili novu i to je većinu dana odlično. Do sada se je za manje od 10kn recimo 8kn moglo normalno najest, sad je ručak oko 11kn.

[Zekoslawa]

Što s radila u menzi, a?

Pa ja moram reći da je menza, makar moja odlična. Različito je to, prije je bila neka katastrofalna, a onda su napravili novu i to je većinu dana odlično. Do sada se je za manje od 10kn recimo 8kn moglo normalno najest, sad je ručak oko 11kn.

Šta te briga šta ja obilazim pučke kuhinje.

Znam da je odlična, srce, znam. O tome i govorim. Jebote, stojim ja tamo i gledam onaj švedski stol... Ja ne znam kad sam ja zadnji put sebi priuštila jebeni puding. To je luksuz. Oni pak biraju oće vakvi il će nakvi. Čime su oni zadužili ovo društvo, banda obična ljenivačka. Jel to bogu plakat? A ne bi oni meni tako. Jok. Svi bi oni meni na blagajni pokazivali indeks. Nisi dao mikroekonomiju? Mrš, nema ništa osim rićeta. Položio si rimsko pravo? Ma bavo, evo ti pudingić. I tako dalje. Pa da ih je ostavit da gladuju ko pošten radni svit, da vidiš kako bi učili. A ne se tu obžderavat i ljenčarit. Sramota.

[Karlinjo]

Šta te briga šta ja obilazim pučke kuhinje.

A kad si mi mila i draga.

Znam da je odlična, srce, znam. O tome i govorim. Jebote, stojim ja tamo i gledam onaj švedski stol... Ja ne znam kad sam ja zadnji put sebi priuštila jebeni puding. To je luksuz. Oni pak biraju oće vakvi il će nakvi. Čime su oni zadužili ovo društvo, banda obična ljenivačka. Jel to bogu plakat? A ne bi oni meni tako. Jok. Svi bi oni meni na blagajni pokazivali indeks. Nisi dao mikroekonomiju? Mrš, nema ništa osim rićeta. Položio si rimsko pravo? Ma bavo, evo ti pudingić. I tako dalje. Pa da ih je ostavit da gladuju ko pošten radni svit, da vidiš kako bi učili. A ne se tu obžderavat i ljenčarit. Sramota.

Ne mislim da ima puno jebivjetara koji ništa ne rade, to tu i tamo ima kukolja, ipak onima koji rade treba dobra hrana, štajaznam na mom faksu prva i druga godina su pa valjda cijeli dan na faksu i sad to proživjet na kojem pecivu i tako... baš ne ide. Nije humano. Ja mislim da je dobro državno obrazovanje važno i korisno, a preduvijet za to je relativno jeftina hrana i smještaj. Ovo kod nas se zaposli i odma udri po kapitalizmu.

[Zekoslawa]

Ma nemoj, a na čemu ja preživljavam cijeli dan na poslu? Taman posla da imam kuhani obrok, kolač, voće i puding. Da se hoću tako hraniti, izdurala bih taman deset dana sa svojom plaćom. Šta, oni su djeca u razvoju, a ja sam velika, pa ko me jebe? Ma mislim, dabogda mi svi jeli jastoga za ručak, nema problema, ali u situaciji kad imamo toliko nezaposlenih koliko imamo, kad ja moram raditi dva posla da bih preživjela, ja mislim da bi bilo pošteno da barem ne biraju između jebene vanilije i stračatele. Jepotepok.

Osim toga, zapitaj se malo tko se sve najede i naspava zahvaljujući tim subvencijama. Moš mislit kako to samo jadni studenti troše.

[Karlinjo]

Kažu da je to 260 milijuna kuna, onak nije malo, al i nije neki novac za jednu državu dodatno 500 milijuna je to ukupno za same studente, a za cijelo obrazovanje je to možda 1% proračuna teško da se tu netko obogatio. Meni je pitanje koliko je taj sustav, makar prehrane efikasan. Rekao bih za te novce i količinu studenata poprilično efikasan.

Što se tiče odabira, on je uvijek dobar, naime ako je više odabira to znači da više ljudi radi te odabire. Od toga da su različite namirnice u pitanju do toga da su različita pakiranja u pitanju itd. itd. a puding ovako i onako košta štajaznam 5kn bez obzira kojeg okusa bio. Kad bi čekali da se svi zaposle, ozdrave, izgrade sve škole, vrtići i bolnice da bi se nešto dodatno radilo nebi baš dobro završilo. Ne možemo posljedice liječiti uzrocima.

[Zekoslawa]

E, a recimo da im je ponuditi malo manje slasne obroke, ili jednostavno malo manje, plus da ne mogu nahraniti još šest prijatelja na račun poreznih obveznika, zamisli čuda, možda im se ne bi dalo studirati deset godina jer ne bi bilo isplativo biti student. Pa bi sve skupa bilo još jeftinije.

Muči, molim te, aj. Kad se sjetim da su do prije deset godina svi besplatno studirali i tako se obžderavali...

[Karlinjo]

E, a recimo da im je ponuditi malo manje slasne obroke, ili jednostavno malo manje, plus da ne mogu nahraniti još šest prijatelja na račun poreznih obveznika, zamisli čuda, možda im se ne bi dalo studirati deset godina jer ne bi bilo isplativo biti student. Pa bi sve skupa bilo još jeftinije.

Ne ide baš tako, barem ne u ZG. Recimo ja koji tu i tamo jedem, dakle nikad ne potrošim cijelu iksicu mogu nekog nahranit. Ipak na mom računu ima toliko da ne mogu svaki dan jedan obrok jesti. Dakle od svog tog odabira, ako bih morao svaki dan jesti ima na iksici toliko da uzimam meni, dakle najjeftiniju verziju bez odabira koja je ponuđena.

Oni koji nisu iz ZG ako hoće jest mislim moraju balansirat što će i koliko jest, ako žele cijeli mjesec imati iksicu.

Muči, molim te, aj. Kad se sjetim da su do prije deset godina svi besplatno studirali i tako se obžderavali...

Nisu. Kad sam ja krenuo postojali su studenti uz potporu MZOS i oni za privatne potrebe, mislim da se to tako zvalo. Ti za privatne potrebe su plaćali ono što se danas plaća kao puna cijena studiranja dakle preko 8000kn godišnje, a ovi sa potporom MZOS ništa. Bilo je u postotku manje onih na teret MZOS. Danas gotovo svi plaćaju nešto novaca. Čisto sumnjam da se netko u staroj menzi na mom faksu obžderavao, eventualno izbjegavao. Mala zagušljiva prostorija s kuhinjom gdje se gotovo sve peče u fritezi.

[Zekoslawa]

A i promaklo ti je kad već gledaš te podatke da se sveukupno na studentski standard godišnje troši oko pola milijarde kuna, od čega polovica ide za prehranu. Dakle, kad bi se srezalo obžderavanje, imalo bi se za neke druge stvari na koje bi bila malo manja šteta trošiti. Da sam ja još uvijek student ko što nisam, svakako bi mi od pet pudinga dnevno bilo potrebnije puno drugih stvari. Ergo, nemoj ti meni. Žderu, prasad ždere preko mjere. Tome valja stati na kraj.

Kaš me vodit na ručak?

[Zekoslawa]

Ne ide baš tako, barem ne u ZG. Recimo ja koji tu i tamo jedem, dakle nikad ne potrošim cijelu iksicu mogu nekog nahranit. Ipak na mom računu ima toliko da ne mogu svaki dan jedan obrok jesti. Dakle od svog tog odabira, ako bih morao svaki dan jesti ima na iksici toliko da uzimam meni, dakle najjeftiniju verziju bez odabira koja je ponuđena.

Oni koji nisu iz ZG ako hoće jest mislim moraju balansirat što će i koliko jest, ako žele cijeli mjesec imati iksicu.

Nisu. Kad sam ja krenuo postojali su studenti uz potporu MZOS i oni za privatne potrebe, mislim da se to tako zvalo. Ti za privatne potrebe su plaćali ono što se danas plaća kao puna cijena studiranja dakle preko 8000kn godišnje, a ovi sa potporom MZOS ništa. Bilo je u postotku manje onih na teret MZOS. Danas gotovo svi plaćaju nešto novaca. Čisto sumnjam da se netko u staroj menzi na mom faksu obžderavao, eventualno izbjegavao. Mala zagušljiva prostorija s kuhinjom gdje se gotovo sve peče u fritezi.

Jel ti mene slušaš šta ja govorim? Plaćanje studija kao takvo uvedeno je prije nekih 10-15 godina. Prije nije plaćao nitko.

I da, obžderavali su se. Neki su i kupovali pa preprodavali. Neki su kupovali, pa davali u humanitarne svrhe, što mi nije ni žao.

Ke? Nezagrebački studenti moraju balansirati? Ke? Ja sam lani bila u Zagrebu neka dva tjedna. Kad bih ručala i večerala, ostalo bi mi taj dan još da nahranim i frendicu. I da, fino sam se obžderavala. I trošila za ručak i večeru onoliko koliko sada mogu samo sanjati da platim to dvoje i da bude kuhano, a usput imam i puding. Read my lips: žderu, banda ljenivačka. Žde-ru!

[Karlinjo]

A i promaklo ti je kad već gledaš te podatke da se sveukupno na studentski standard godišnje troši oko pola milijarde kuna, od čega polovica ide za prehranu. Dakle, kad bi se srezalo obžderavanje, imalo bi se za neke druge stvari na koje bi bila malo manja šteta trošiti. Da sam ja još uvijek student ko što nisam, svakako bi mi od pet pudinga dnevno bilo potrebnije puno drugih stvari. Ergo, nemoj ti meni. Žderu, prasad ždere preko mjere. Tome valja stati na kraj.

Polovica od stipendija i tako to, ukupno ide nešto manje od četvrtine. I gdje ćeš važnije stvari od jest i pit. Ok možeš dobit stipendiju od 1000kn, 2000kn jel' ti to dovoljno da si pokriješ smještaj i hranu. Nekako mislim da je mudrije da država zajedničkom kupnjom nabavi hranu, izgradi dom itd. U ovom slučaju centralizirano je jeftinije i baš se spriječavaju ekstra privatne marže.

Kaš me vodit na ručak?

Kad god oš papalinice.

Između cca 11-13 sati ti je ručak mislim.

[Zekoslawa]

Kako si ti od pola milijarde kuna uspio dobiti četvrtinu, nikad nećemo znati, al dobro.

Jesam ja rekla da im treba dati stipendije i ne dati jesti? Nisam, bogami. Samo sam rekla da im ne treba dati baš pet jogurta i šest pudinga dnevno. Obrok trebaju imati, ali da baš moraju jesti ko nespašeni, e pa ne moraju.

Ne stignem ručati. Može ipak večera.

[Karlinjo]

Jel ti mene slušaš šta ja govorim? Plaćanje studija kao takvo uvedeno je prije nekih 10-15 godina. Prije nije plaćao nitko.

Ja mogu do prije 10 godina. Ako proširiš na prije 15 godina onda možda. Iako, nisam siguran ali sigurno dvije tri godine prije 10 godina je bilo plaćanje za studij za vlastite potrebe, e da tako je bila formulacija. Studij za vlastite potrebe se je plaćao.

I da, obžderavali su se. Neki su i kupovali pa preprodavali. Neki su kupovali, pa davali u humanitarne svrhe, što mi nije ni žao.

E to znam, ali su onda smanjili iksice i učinili sustav efikasnijim, odnosno uzeli su taj višak. Iako nisu preporodavali ručkove nego te pudingiće, sokiće i to. Sumnjam da su šnicle pržene u ulju i lignje prodavali.

Ke? Nezagrebački studenti moraju balansirati? Ke? Ja sam lani bila u Zagrebu neka dva tjedna. Kad bih ručala i večerala, ostalo bi mi taj dan još da nahranim i frendicu. I da, fino sam se obžderavala. I trošila za ručak i večeru onoliko koliko sada mogu samo sanjati da platim to dvoje i da bude kuhano, a usput imam i puding. Read my lips: žderu, banda ljenivačka. Žde-ru!

Kad si ti vitka, zgodna i sve to, ali ima i krupnijih ljudi. Ti si bila dva tjedna s punom iksicom pretpostavljam, studenti su ovdje četiri tjedna.

[Karlinjo]

Kako si ti od pola milijarde kuna uspio dobiti četvrtinu, nikad nećemo znati, al dobro.

Pa oko 1.2 milijarda kuna je proračun MZOS, a oko 250 milijuna je za hranu valjda ako ide iz tog proračuna. Pola milijarde je za stipendije, hranu, dom i to. Tako nekako sam ja vidio, možda krivo.

Jesam ja rekla da im treba dati stipendije i ne dati jesti? Nisam, bogami. Samo sam rekla da im ne treba dati baš pet jogurta i šest pudinga dnevno. Obrok trebaju imati, ali da baš moraju jesti ko nespašeni, e pa ne moraju.

Ni ne jedu.

Ne stignem ručati. Može ipak večera.

More, samo reci gdje.

[Zekoslawa]

Neka manje jedu, pa će biti vitki.

I evo našla sam ti i podatke: 1993./94. država je financirala 88,2 % studenata. Deset godina kasnije 43,3 %.

I neću više raspravljat, jes me čuja? Žderu i točka. Nema se tu više šta reć.

[visekratni klon]

Kar, jebote, ti se čak i trudiš. Pa ono si što ti se kaže. Stoka. Stoka neradnička.

[Zekoslawa]

Oš prestat više, jebote? Šta oš, u čemu je problem? Izvoli, reci, slušam. Ako imaš šta reći, reci. Imaš štoviše i PM, to bi recimo očekivala od nekoga s kim sam kao dobra. Umjesto da mi pasivno-agresivno izokola nešto popručuje. I to već nekoliko dana. Da, tako je, ja sam došla reć Karlu da je stoka neradnička. Uopće se ne sprdam, ni najmanje.

Ono, koji je tebi krasni kurac? Nadrkana si, ne da ti se zajebavat ko inače, pa ti je onda sve glupo i debilno i svi su svakakvi. Jebote, onda reci tako, ljudi smo, dogovorit ćemo se, svi mi imamo svojih dana i tjedana. Al ovo je jebote...totalno nefer.

[visekratni klon]

A ne, ne da mi se opet jovo nanovo, drame i alarme bez ikakve koristi. Je, sprdaš se. Pitaj malo ljude oko sebe koliko im tvoja sprdnja sjeda i tvoje jajajapaja.

[visekratni klon]

Samo ću ti reć da je to tvoje o ljenivcima davno prestalo biti simpatično. I slobodno to tumači mojim nesmislom za humor, ako ti tako paše. Ili pmsom, čim hoćeš.

I nemoj meni odgovarati jer ovo NEĆE biti još jedno glupavo natezanje koje nema nikakvog smisla. Samo razmisli.

[Zekoslawa]

Eto, rekla si, htjela ti to ili ne.

Sad možemo i na rješenje problema. Odjednom je problem što ja japajačem, a dosad smo svi ovdje radili što, dolazili jedni druge pitati kako su? Jel ti pričaš o sebi i svojim sranjima? Pričaš. Jel te ko dira? Ne dira. U čemu je onda točno problem?

[visekratni klon]

Eto, rekla si, htjela ti to ili ne.

Sad možemo i na rješenje problema. Odjednom je problem što ja japajačem, a dosad smo svi ovdje radili što, dolazili jedni druge pitati kako su? Jel ti pričaš o sebi i svojim sranjima? Pričaš. Jel te ko dira? Ne dira. U čemu je onda točno problem?

U tome što ja kukam vulgaris, ne pokušavam umanjiti tvoje probleme ni prozorušu niti se ti bojiš nešto reći da ne dobiješ po nosini neradničkoj. Nekad ljudi samo žele doći ovdje i reći bez da im netko kaže da su neradnici i da se maknu s očinjeg vida.

[Zekoslawa]

Samo ću ti reć da je to tvoje o ljenivcima davno prestalo biti simpatično. I slobodno to tumači mojim nesmislom za humor, ako ti tako paše. Ili pmsom, čim hoćeš.

I nemoj meni odgovarati jer ovo NEĆE biti još jedno glupavo natezanje koje nema nikakvog smisla. Samo razmisli.

U redu. Neću tumačiti ničim. Doduše, nisam primijetila da je ovih dana bilo takvih razgovora kad je ovaj tvoj cirkus počeo, ali dobro.

Ispričavam se svima koje je moje nemušto i pretjerano zajebavanje povrijedilo. Neću više, sorry. Ja sam naime toliko blesava da nemam nikakvu predodžbu kad je nešto pretjerano, pa se onda tako mrtvo-hladno zajebavam s nečim i mislim da je to jako smiješno, a usput sam mrtva ozbiljna. Da.

Usput mislim da sam jako uspjela u životu, pa se svojim starim drugovima sada rugam s visine.

O, jebote.

[Karlinjo]

Neka manje jedu, pa će biti vitki.

Pa i jesu.

I evo našla sam ti i podatke: 1993./94. država je financirala 88,2 % studenata. Deset godina kasnije 43,3 %.

Jel to ovih 56.7% nije plaćalo ništa ili su plaćali djelomično. Ako su ovakvi brojevi onda je standard obrazovanja i padao, a bogami sve nije ošlo u guscu.

I neću više raspravljat, jes me čuja? Žderu i točka. Nema se tu više šta reć.

Ja mislim da si se ti našla na krive ljutit. Na jednako slabe kao i ljude s malim plaćama. Ima u recimo vojsci pa ako oćeš i u crkvi pa onda u zdravstvu, nekretninama, bankama rada na efikasnosti za još dva hranidbena studentska proračuna, to vidimo iz ovih zadnjih ušteda s Janom od jagode ili mangolije i sličnim... Lako po studentima 18 godišnjacima, do 25 godišnjacima kojih je nekoliko desetaka tisuća koji nit imaju volje, znanja, broja da išta talasaju. Ok, nećemo dalje. Samo se ne mogu složiti da se studenti svode na debele zgubidane i da je 200njak milijuna kn neki novac. Ja jesam takav, ali većina koje znam su prosječni dobri ljudi koji relativno normalno završavaju svoje studije i posljedično prosječno znatno više uplaćuju u proračun. Prema tome debljajmo one koji će debljat proračun.

Ovaj ups... ne bi se ja štel mešati.

[visekratni klon]

U redu. Neću tumačiti ničim. Doduše, nisam primijetila da je ovih dana bilo takvih razgovora kad je ovaj tvoj cirkus počeo, ali dobro.

Ispričavam se svima koje je moje nemušto i pretjerano zajebavanje povrijedilo. Neću više, sorry. Ja sam naime toliko blesava da nemam nikakvu predodžbu kad je nešto pretjerano, pa se onda tako mrtvo-hladno zajebavam s nečim i mislim da je to jako smiješno, a usput sam mrtva ozbiljna. Da.

Usput mislim da sam jako uspjela u životu, pa se svojim starim drugovima sada rugam s visine.

O, jebote.

Ma moš ti ovako pakirat, briga mene. Ne, nisi uspjela, štoviše, ne ide ti nikako pa si oplela po vječnim neradnicima, studentima, jadnicima koji se mogu pokrenuti kao ti koja si se pokrenula pa ti svejedno ne ide. Jel ti itkad itko, ja ili Kar možda, rekao da nisi trebala ni dolazit onda ako si znala da ne možeš s tim živjeti? Nije. Jer se takve stvari ne govore ni u zajebanciji. Jesi kad primijetila kad Karl ode nakon što ti nešto savjetuje a ti mu kažeš da ti se miče s očinjeg vida jer si trenutno nadrkana na nešto? Nisi? Ja jesam. Ne, nije mi on nikad ništa rekao, ali imam oči. I dovoljno sam senzibilna da takve stvari uberem, pa se rugaj i s tim, nema beda.

Dosadi svakome stalno slušat sranja na svoj račun, bila ona u zajebanciji ili ne, a da je zajebancija, ubrali bi. Ja sam nedavno otvorila sasvim ozbiljnu temu i nisam ni pola stvari ovdje rekla jer nema smisla da ovdje pričam o stvarima koje me smetaju, nekad i ne želim, a tvoje "odišeš žurbom" je bilo jako prijateljski. Postoji vrijeme za zajebanciju, sam bog zna da sam se sprdala na svoj račun, ali postoji vrijeme i kad je to neukusno, a osoba bi trebala znati tu granicu.

Naravno, možeš reći da sam pretjerala, da sam preosjetljiva jer to i jest u zadnje vrijeme poanta- šta koji kurac kukate, mimoze, možeš sad dignuti dreku da se to zamagli, ali ja ti najozbiljnije govorim da je ovo što govorim istina. Da nije normalno da se ljudi ustručavaju nešto reći dočim se tebi nitko ne ruga, ai kad krene, brzo ti promijeniš temu i stjeraš nas u zajebanciji u kurac. Tvojim se izborima ovdje nitko ne ruga u zajebanciji. Jedno je rugati se o neudaji i pizdarijama, tvojoj šefici, prozoruši i sl, a sasvim bi drugo bilo da te netko svaki dan u zajebanciji pere zašto radiš to radiš, šta si mislila da ćeš raditi i blabla, jer upravo to radiš s tim vječitim sranjem po studentima i po tome tko što radi i ne radi, tko uči i ne uči, kome se žuri, a kome ne.

Meni bi bilo krivo da mi se prijatelji boje povjeriti. Sve više mi ovo pari kao ona elmina savjetodavka, evo, najiskrenije. A ja to ne trpim i ne toleriram. netko ti ovo neće reći nego će trpjeti i pokušavat te na sve načine odobrovoljit. Ja kažem jer nemam razloga da trpim.

A i zato jer možda mislim da možeš bolje od toga.