Tko ne trkelja, magarac!

[Dominicus]

E, aj molim te, ako se ikad nađemo skupa u dućanu, kad me vidiš da kupujem Barillu i ništa osim Barille, nemoj mi reć da ima ona jedna super tjestenina tamo u Lidlu. Mrzim kad mi to netko radi.

Nedavno sam se tako zatekla u dućanu s tetkom. Išla sam kupiti jedno pet stvari, a ona je za svaku prokomentirala "a šta kupuješ tu, šta ne kupiš onu tamo, ona ti je jeftinija-bolja-brža-viša-pametnija". E, imala sam je ubit. Ubit! Šta te briga šta ću ja kupovat sa svojim parama, šta? I šta sam ja retaj, pa ne znam da postoji nešto drugo, nego kupujem jer su me zajebali?

Uglavnom, ja sam inače ovako skromna i sve to, ali sam mnogo izbirljiva. Odnosno, ne baš izbirljiva, nego se navučem na nešto i onda uzimam samo to i ništa nego to. Jednom kad si nešto pogodim da mi paše, ne volim mijenjati. Zašto bih? Za ono za što mi je svejedno, mogu se dekomodirati i iskušavati, ali za ono što mi se sviđa, dat ću i kunu i dvije i pet više. A mislim ono.

E i nisam vam pričala kako sam retajka. Ček, aj, za dvi minute ću, znam da želite čuti.

[Dominicus]

Ti ćeš morati proći obred inicijacije. Napravit će ti male rezove nožem na leđima. Takav ćeš leć na haubu koja je namazana bršljanom ili oleanderom, zavisi kako je raspoložen.
Ne znam što se događa nakon toga.

Zvuči sve bolje. :drhti od iščekivanja i anticipacije sladostrašća:

[Tea Tree]

Je, hoće taj Lidl ugodno iznenadit.
Unatoč početnoj skepsi, danas sam ubo njihove krvavice, i bile su prva liga.
Dobro, dobro, znam da će sad dame reći bljaak, nisu brancini ni lososi, šta sad.
E da, i od danas ima svakojakijeh francuskih vina od 20 kuma naviše. Čisto da znate.

Ne volim lososa, a bogami ni krvavice.
Jesi probao koje od tih vina?

Inače, nervira me kod Lidla što znaju imati te tzv. kratkotrajne ponude. Mislila sam u početku da je to navlakuša. Nažalost, nije. Stave nešto u prodaju, to imaju to neko kratko vrijeme i doviđenja. Nikad više. Pa jebemu, kakav je to način? Taman mi se nešto svidi i nema više.

[Tea Tree]

Zvuči sve bolje. :drhti od iščekivanja i anticipacije sladostrašća:

Anticipacija sladostrašća.

[Zekoslawa]

E znači, kako sam ja ispala retajka...

Molim vas da na ljestvici od 1 do 10 označite koliki retaj treba biti za ovakve stvari.

Slučaj 1
Došla ja tako na posao oko svoje uobičajene ure, 8.30-8.45 i onda jel, ostanem malo duže, ne uteknem baš u 16. Ovisno o tome tko je vidio kad dolazim i odlazim, nekad ukradem 15 minuta - pola ure, nekad stvarno i nadoknadim. A kad imam posla, ionako me nitko ne pita hoću li nadoknađivati ili neću. A kasniti u principu smijem, samo eto, nezgodno je kad kasniš baš svaki dan i valjalo bi u tom slučaju dogovoriti drugačije radno vrijeme, a ne da se računa da si od 8. Uglavnom, ja na poslu oko 16.45, vrijedno radim, kadli dođe šefica, zatekne me kao takvu i kaže "Oooo, a ti noćnu radiš?" Dakako, nema ona pojma kad sam ja došla. I šta mislite šta ja napravim? Kažem joj "Ma ne, zakasnila sam malo, pa sam ostala duže".

Slučaj 2
Sprema nam se tu nekakva inspekcija, certifikacija, koji već vrag (da, Karl, srce, certifikati), i sad bi kao trebalo bilježiti reklamacije kako bi ispalo da radimo na poboljšanju kvalitete, blatrućkenj. I tako upitaju oni nas da prijavimo ako se sjećamo koje reklamacije, s tim da se to bilježi pod imenom i prezimenom prevoditelja/lektora i točno se vidi kad je tko što zajebao. Ja onako pametna kako već jesam kontam da nije to neki big deal, svi griješe, pa će tako svi nešto i prijaviti i prijavim se sama za nekoliko svojih zajeba. Kadli gledam poslije, svi šute, nitko ništa nije prijavio, jedino ja pizda jesam. Napomenimo da sam ja ujedno tamo zadnja i došla i najkraće radim, pa mi je dabome i najmanje u interesu da se vidi da griješim.

E sad vi meni recite... Zašto sam je, pobogu, tako retardirana i zašto se svaki put tek poslije sjetim da to što ja napravim, ne bi napravio zadnji debil. Zašto se tu i tamo ne sjetim toga na vrijeme, pa prešutim ili nešto.

[Dominicus]

Ne volim lososa, a bogami ni krvavice.
Jesi probao koje od tih vina?

Inače, nervira me kod Lidla što znaju imati te tzv. kratkotrajne ponude. Mislila sam u početku da je to navlakuša. Nažalost, nije. Stave nešto u prodaju, to imaju to neko kratko vrijeme i doviđenja. Nikad više. Pa jebemu, kakav je to način? Taman mi se nešto svidi i nema više.

Ne, danas ne pijem jer je paran datum. Ali zalihe su tu, raznih godišta i chateauova.
I da, bude tog slatkog a kratkog.
Preporučam plodove mora - za rižot najbolje na tržištu.
A one kvaziazijske pseudodelicije - ni pod razno.

[Tea Tree]

E, aj molim te, ako se ikad nađemo skupa u dućanu, kad me vidiš da kupujem Barillu i ništa osim Barille, nemoj mi reć da ima ona jedna super tjestenina tamo u Lidlu. Mrzim kad mi to netko radi.

Nedavno sam se tako zatekla u dućanu s tetkom. Išla sam kupiti jedno pet stvari, a ona je za svaku prokomentirala "a šta kupuješ tu, šta ne kupiš onu tamo, ona ti je jeftinija-bolja-brža-viša-pametnija". E, imala sam je ubit. Ubit! Šta te briga šta ću ja kupovat sa svojim parama, šta? I šta sam ja retaj, pa ne znam da postoji nešto drugo, nego kupujem jer su me zajebali?

Uglavnom, ja sam inače ovako skromna i sve to, ali sam mnogo izbirljiva. Odnosno, ne baš izbirljiva, nego se navučem na nešto i onda uzimam samo to i ništa nego to. Jednom kad si nešto pogodim da mi paše, ne volim mijenjati. Zašto bih? Za ono za što mi je svejedno, mogu se dekomodirati i iskušavati, ali za ono što mi se sviđa, dat ću i kunu i dvije i pet više. A mislim ono.

E i nisam vam pričala kako sam retajka. Ček, aj, za dvi minute ću, znam da želite čuti.

Bogati, prepade me!
Nemoj nikad kupiti tjesteninu u Lidlu, nikad, nikad. Barilla je najbolja.

[Zekoslawa]

Bogati, prepade me!
Nemoj nikad kupiti tjesteninu u Lidlu, nikad, nikad. Barilla je najbolja.

[Dominicus]

E znači, kako sam ja ispala retajka...

Molim vas da na ljestvici od 1 do 10 označite koliki retaj treba biti za ovakve stvari.

Slučaj 1
Došla ja tako na posao oko svoje uobičajene ure, 8.30-8.45 i onda jel, ostanem malo duže, ne uteknem baš u 16. Ovisno o tome tko je vidio kad dolazim i odlazim, nekad ukradem 15 minuta - pola ure, nekad stvarno i nadoknadim. A kad imam posla, ionako me nitko ne pita hoću li nadoknađivati ili neću. A kasniti u principu smijem, samo eto, nezgodno je kad kasniš baš svaki dan i valjalo bi u tom slučaju dogovoriti drugačije radno vrijeme, a ne da se računa da si od 8. Uglavnom, ja na poslu oko 16.45, vrijedno radim, kadli dođe šefica, zatekne me kao takvu i kaže "Oooo, a ti noćnu radiš?" Dakako, nema ona pojma kad sam ja došla. I šta mislite šta ja napravim? Kažem joj "Ma ne, zakasnila sam malo, pa sam ostala duže".

Slučaj 2
Sprema nam se tu nekakva inspekcija, certifikacija, koji već vrag (da, Karl, srce, certifikati), i sad bi kao trebalo bilježiti reklamacije kako bi ispalo da radimo na poboljšanju kvalitete, blatrućkenj. I tako upitaju oni nas da prijavimo ako se sjećamo koje reklamacije, s tim da se to bilježi pod imenom i prezimenom prevoditelja/lektora i točno se vidi kad je tko što zajebao. Ja onako pametna kako već jesam kontam da nije to neki big deal, svi griješe, pa će tako svi nešto i prijaviti i prijavim se sama za nekoliko svojih zajeba. Kadli gledam poslije, svi šute, nitko ništa nije prijavio, jedino ja pizda jesam. Napomenimo da sam ja ujedno tamo zadnja i došla i najkraće radim, pa mi je dabome i najmanje u interesu da se vidi da griješim.

E sad vi meni recite... Zašto sam je, pobogu, tako retardirana i zašto se svaki put tek poslije sjetim da to što ja napravim, ne bi napravio zadnji debil. Zašto se tu i tamo ne sjetim toga na vrijeme, pa prešutim ili nešto.

10, srećo.

Difna, dobra, neiskvarena.

[Tea Tree]

E znači, kako sam ja ispala retajka...

Molim vas da na ljestvici od 1 do 10 označite koliki retaj treba biti za ovakve stvari.

Slučaj 1
Došla ja tako na posao oko svoje uobičajene ure, 8.30-8.45 i onda jel, ostanem malo duže, ne uteknem baš u 16. Ovisno o tome tko je vidio kad dolazim i odlazim, nekad ukradem 15 minuta - pola ure, nekad stvarno i nadoknadim. A kad imam posla, ionako me nitko ne pita hoću li nadoknađivati ili neću. A kasniti u principu smijem, samo eto, nezgodno je kad kasniš baš svaki dan i valjalo bi u tom slučaju dogovoriti drugačije radno vrijeme, a ne da se računa da si od 8. Uglavnom, ja na poslu oko 16.45, vrijedno radim, kadli dođe šefica, zatekne me kao takvu i kaže "Oooo, a ti noćnu radiš?" Dakako, nema ona pojma kad sam ja došla. I šta mislite šta ja napravim? Kažem joj "Ma ne, zakasnila sam malo, pa sam ostala duže".

Za Slučaj 1 bih rekla da je šefica to ionako pretpostavljala, ali se malo kao našalila, možda je i podjebavala. Nisam sigurna u ovu procjenu jer to dosta ovisi o tome kako ona inače funkcionira.

Slučaj 2
Sprema nam se tu nekakva inspekcija, certifikacija, koji već vrag (da, Karl, srce, certifikati), i sad bi kao trebalo bilježiti reklamacije kako bi ispalo da radimo na poboljšanju kvalitete, blatrućkenj. I tako upitaju oni nas da prijavimo ako se sjećamo koje reklamacije, s tim da se to bilježi pod imenom i prezimenom prevoditelja/lektora i točno se vidi kad je tko što zajebao. Ja onako pametna kako već jesam kontam da nije to neki big deal, svi griješe, pa će tako svi nešto i prijaviti i prijavim se sama za nekoliko svojih zajeba. Kadli gledam poslije, svi šute, nitko ništa nije prijavio, jedino ja pizda jesam. Napomenimo da sam ja ujedno tamo zadnja i došla i najkraće radim, pa mi je dabome i najmanje u interesu da se vidi da griješim.

E sad vi meni recite... Zašto sam je, pobogu, tako retardirana i zašto se svaki put tek poslije sjetim da to što ja napravim, ne bi napravio zadnji debil. Zašto se tu i tamo ne sjetim toga na vrijeme, pa prešutim ili nešto.

Za ovo mislim nešto slično kao i za Slučaj 1. Jer nitko nije prijavio ništa, što bi značilo da su svi napravili sve ikad bez ijedne greške, a svi rade duže od tebe. Mo'š mislit kako u godinu, dvije, tri, pet staža nema nijedne greške.
Ali opet, pitanje je kako gospođa šefica gleda na to, je li dovoljno površna da popuši na prvu loptu što joj se servrira ili je svjesna ovoga. Nije da treba neko dubokoumno razmišljanje i kontemplacija, ali ima svega.

[Karlinjo]

Slučaj 2
Sprema nam se tu nekakva inspekcija, certifikacija, koji već vrag (da, Karl, srce, certifikati)

Napomenimo da sam ja ujedno tamo zadnja i došla i najkraće radim, pa mi je dabome i najmanje u interesu da se vidi da griješim.

Ja mogu reći ovo glede certifikacije. Što se tiče auditora, nisi retajka. Naime nije moguće da nema pritužbi, što znači da oni koji nisu ništa prijavili nužno lažu, što znači da zapravo smanjuju kvalitetu. Ti ako si prijavila si svjesna greške pa prema tome si spremna za sljedeći korak - poboljšašnje kvalitete. Onaj tko nije treba na tečaj da skuži što je kvaliteta. Upravo je cilj certifikacije da se proces dokazano ima pod kontrolom, ako nitko ništa ne prijavljuje onda je sve negdje u zraku, ne može se vidjeti što radite kada se greške jave.

Mislim da bi ti šefica trebala biti zahvalna što si štogod popisala, jer oni jednostavno ne bi vjerovali da nema ništa. Mislili bi da lažete i to bi ugrozilo certifikat. E sada ako je to nešto ofrlje onda ne znam.

Glede ovog prvog, nisi trebala reći da si kasnije došla.

Dakle 1:1.

EDIT: mislim, jedan slučaj retaj, drugi ne.

[..a unda]

..jel 1 najretaj ili je 10 najretaj? ..jel ovo sto pitam retajski?

ako je 10 top gan retaj, ti si negdje oko sest, sedam. sve ispod pet je oko udaje, a ispod tri je vec davno udano..

ps

..e, i cetina je najbolja pasta, a ima jos jedna taljanska jeftinija.. valjda je taljanska. ili kako u zagrebu kazu..tijesto. da tijesto..

[Tea Tree]

Ne, danas ne pijem jer je paran datum.

Ali zalihe su tu, raznih godišta i chateauova.

Ne sumnjam. Zanimala me ova zadnja ponuda koju si spomenuo, da vidim koje mi se isplati uzeti.

I da, bude tog slatkog a kratkog.
Preporučam plodove mora - za rižot najbolje na tržištu.
A one kvaziazijske pseudodelicije - ni pod razno.

Te kvaziazijske mi izgledaju kao da su plastične. Nije me uopće vuklo da probam. Vidim da tebe jest.

Super mi je bio neki čips od luka iz te kratkotrajne ponude. U kartonskoj čaši s poklopcem je bio preprženi luk, kao sitni čips. Preeedobar je bio. I nikad više.

[Zekoslawa]

E nu njih šta su nadobudni, takva sam i ja bila kad sam tek došla.

Ko da ne znate di radim i za koga radim. Nisu to ljudi koji tako gledaju na stvari. Jerbo da jesu, onda ne bi imali obraza derati se na mene kad radim 50 kartica prijevoda od petka do ponedjeljka kao ono jednom kad su se već derali. Ili recimo, ne bi knjigu od 250 kartica lektorirali u jedan dan, kako su jednom napravili, pa se onda poslije derali na lektoricu kako je sve skupa šugavo. Rukovodeći kadar tu mahom nije jezikoslovne struke, a nije osobito ni pametan, ako ćemo pravo. I lektori su tu u poziciji da imaju apsolutnu odgovornost, a najmanje su bitni. Prevoditeljima se trpa šesterostruka dnevna norma da se više zaradi, a njihovu traljavost onda plaćaju lektori ilitiga smetlari. Koji isto rade jedno šesterostruku normu, pa su onda ćoravi i traljavi i ne vide ono što bi trebalo vidjeti. I zato se propusti proizašli iz objektivnih okolnosti tretiraju kao traljavost i glupost, pa ih je najpametnije prešutjeti. Jerbo za kontrolu kvalitete njih zaboli neka stvar, da nije bilo stvarnih slučajeva reklamacija, oni bi ih izmišljali i dogovorili, tako su i rekli. Tako da ništa dobroga ja tu zapravo nisam napravila, tek sam samu sebe dovela u situaciju da ispadam traljava i nesposobna.

A da me podjebavala za kašnjenje, ma jok. Nema ta dovoljno pameti i oštroumnosti za takvo što. Nažalost. Ja bih bila najsretnija da nije tako i da me zbilja prca, al čisto sumnjam. Premda zapravo nije jako osjetljiva na kašnjenje, tako da to i nije big deal. Bitno je to da sam ja toliki retaj da bih to rekla bilo kome. I ne mogu si pomoći.

Ti, medek, nisi objektivan.

[Dominicus]

E, javit ću koje je kakvo nakon idućih neparnih datuma.
A ovo s kvaziazijom je tako, tja, slab sam na Aziju pa nostalgično posegnem za pizdarijom.

[Tea Tree]

ako je 10 top gan retaj, ti si negdje oko sest, sedam. sve ispod pet je oko udaje, a ispod tri je vec davno udano..

Ovo izdvajam kao posebno vrijedno.

..e, i cetina je najbolja pasta, a ima jos jedna taljanska jeftinija.. valjda je taljanska. ili kako u zagrebu kazu..tijesto. da tijesto..

Kakva sad Cetina? Nemoj mi mutit vodu, taman mi se ova svidjela.
Nisam nikad čula za Cetinu, to je neka vaša tamo dalmatinska. (a, do prije par mjeseci nisam čula ni za jednu osim Barille)

[Dominicus]

Ti, medek, nisi objektivan.

A šta bi ti, da budem objektivan?

[Tea Tree]

E, javit ću koje je kakvo nakon idućih neparnih datuma.
A ovo s kvaziazijom je tako, tja, slab sam na Aziju pa nostalgično posegnem za pizdarijom.

Pa bio ti je neparni datum prije sat i nešto sitno.
Aj, dobro, javit ćeš nam u nedjelju, ili u subotu, odmah iza ponoći.

Zašto si slab na Aziju? Kako je do toga došlo? Pričaj nam.

[Zekoslawa]

..jel 1 najretaj ili je 10 najretaj? ..jel ovo sto pitam retajski?

ako je 10 top gan retaj, ti si negdje oko sest, sedam. sve ispod pet je oko udaje, a ispod tri je vec davno udano..

Kao, utješio me, aj.

A šta bi ti, da budem objektivan?

Ne, zaboga.

[Tea Tree]

A šta bi ti, da budem objektivan?

Meni se učinilo da je Kar trebao biti medek.

[..a unda]

..
Kakva sad Cetina? Nemoj mi mutit vodu, taman mi se ova svidjela.
Nisam nikad čula za Cetinu, to je neka vaša tamo dalmatinska. (a, do prije par mjeseci nisam čula ni za jednu osim Barille)

omiska..

[Dominicus]

Pa bio ti je neparni datum prije sat i nešto sitno.
Aj, dobro, javit ćeš nam u nedjelju, ili u subotu, odmah iza ponoći.

Zašto si slab na Aziju? Kako je do toga došlo? Pričaj nam.

Ne, pod neparnim mislim na one noći koje počnu na neparne dane. Dakle, na parne, hm, degustiram, tako da izvještaj mogu dostaviti tek sljedeće parne večeri, odnosno neparne, kako se uzme, ako je iza ponoći. Kuiš, ne.
A to za Aziju, a ne, ne, ne dam se na taj led navuć. Jedva tu nekako spašavam ovo malo anonimnosti.

[Dominicus]

Meni se učinilo da je Kar trebao biti medek.

Kako, molim?

[Karlinjo]

Meni se učinilo da je Kar trebao biti medek.

Popuših čin.

[Tea Tree]

Ne, pod neparnim mislim na one noći koje počnu na neparne dane. Dakle, na parne, hm, degustiram, tako da izvještaj mogu dostaviti tek sljedeće parne večeri, odnosno neparne, kako se uzme, ako je iza ponoći. Kuiš, ne.
A to za Aziju, a ne, ne, ne dam se na taj led navuć. Jedva tu nekako spašavam ovo malo anonimnosti.

Šta, kakve anonimnosti u Aziji? Kakve to veze ima? Ajd, dolaze tu neki iz Azije, pokušavali su prodavati pornografiju i nisu se htjeli družiti.
I šta bi bilo da ne spasiš anonimnost? Da te netko prepozna, kaže: eeeeeeee, bogami, čini mi se da je ono onaj Mile što smo išli skupa u razred. Kakve bi to imalo negativne učinke po tebe?

Kad sam se ja tek registrirala ovdje isto sam se nešto ložila na tu anonimnost, ali zapravo uopće ne znam zašto. Mislim, skužila sam kasnije zašto. Jer sam prvo čitala f.hr i svako malo se spominjala nekakva anonimnost, bože sačuvaj, nik je nik, nema tu otkrivanja previše o sebi, svi su nešto u tom fazonu da ih tkogod ne prepozna pa sam nekako to podsvjesno usvojila, a nisam ni znala zašto.
I onda mi je pomalo došlo do glave da nikakve veze, zapravo. Mislim, šta sad da me netko tu prepozna?

E, da, u početku nisam čak ni htjela reći prijateljima da sam se tu registrarala. Onda mi je došlo da je to skroz bezveze pa sam svima rekla i nagovarala ih da se pridruže, ali nikome se nije dalo.