Dakle, prijateljica i kolegica s kojojm sam bila (i još sam) jaaaako, jako dobra i bliska, al ono do daske, naglo se promijenila iz temelja.
Znači, ona je oduvijek bila prilično osjetljiva i nestabilna, depresivna, često namrgođena i sarkastična. I većina joj je ljudi išla na kurac.
Unatoč tome, imale smo svoj specifičan humor i super smo se zajebavale. Između ostalog, i na račun njene depresije i tog njenog karaktera.
I u jednom momentu ona je odlučila uhvatiti se u koštac s tom svojom depresijom i biti kao bolja osoba (pozitivna i vesela). A ta njena odluka se poklopila s propisanom novom terapijom od šrinka
Da ne duljim sad.
U pet dana postala je čista suprotnost onome što je bila. Cvrkutava, vesela, pričala je i hihotala se sa svim ljudima ikad.
U firmi je čitav dan hodala od ureda do ureda i prpošno čavrljala sa svima živimaaa
Što je jednostavno nespojivo s njenim karakterom.
A mene je ta promjena prokleto iritirala, nisam imala blagog pojma kaj sad trebam s njom radit.
Budući da sam znala da su i tablete uvelike doprinijele toj njenoj transformaciji, tjerala sam se imati što više razumijevanja, al u meni je sve na njoj vrištalo na tešku preseračinu i neprirodno ponašanje.
I da, mislim da je i ona mislila da ne mogu podnijet njenu sreću
Izdržala sam taj period nekako, ali da sam na pokoji njen poziv za izlazak lagala da nemrem, jesam, jebiga
p.s. ne kažem da su vaše transformacije slične, ali moguće je da vaše prijateljice jednostavno nisu uspjele tu promjenu progutat kao nešto iskreno i prirodno. iako, možda, je.
Ali koliko god sam svjesna svoje krivnje, i dalje njih "krivim" (ne krivim, al čudno mi) jer nemaju volje za kavu samnom 
a predamnom se dogovaraju kako će ići 
Meni je neugodno u takvim trenucima 
