Psihokauč - upomoć!!!!

[Zekoslawa]

Malo bih kukala, al ne znam, mislim se.

[Emericzy]

Kukaj. Lakše je.

[ali]

Kukaj, sram je precijenjen.

[..a unda]

..ne kukaj. :draza je meni moja nevolja nego svo blago ovoga svijeta..suma striborova:

[Zekoslawa]

Hnje, treba prvo složiti koliko toliko suvislu kuknjavu, a ja ne znam jel ja i to znam. Kad krenem kukati, onda iskukam sve živo i neživo, i šta jest za kukanje i šta nije, i ne znam biti koncizna i iskukati ko sav normalan svijet, pa da to bude nekome katarzično ili zanimljivo za čitati ili nešto. A meni pak od samoga čina kukanja uskuva u želucu i pričini mi se da bi bolje bilo da sam o tome mislila sutra. I tako, ne valja kako god okreneš.

Uglavnom, zašto mi se kuka...

A mislim, imam jedno petsto postova i par tema o tome kako nemam posao i tako to, pa nije da imam nešto novo prijaviti.

Dakle, kuka mi se zato što nemam posao. To je prvo. Usto što nemam posao, frendice mi pomalo počinju s tim radom, ili stažiranjem, ili stručnim osposobljavanjem, ilitiga bivanjem izrabljivanima za 1600kn, ali kakvo jest da jest, barem imaju nekakvu obavezu i imaju zašto ustati iz kreveta. I imaju dakako sve manje slobodnog vremena i sve manje piju kave i laprdaju sa mnom. A i kad piju kave i laprdaju, onda laprdaju o tome, a što je meni zanimljivo čuti i sve to, ali ja sam tu padobranac i nemam šta ispričati i čini mi se da sam Pale sam na svijetu. A u biti i jesam Pale sam na svijetu, dovraga. Što nije toliko ni loše, jer meni paše moja samoća, ne bih je mijenjala nizašto, ali nekad isto poželim biti tamo gdje je toplo i smrdi. A eto, gdje god se okrenem, nigdje mi nije toplo i nitko mi ne smrdi. Jer nemam posao, nemam beštiju, nitko me ne čeka doma, a sve manje imam i frendice jer nemaju vremena. I ono, fali mi to da sam nekome nekako negdje dio svakodnevnog plana i programa. Okej, eto, visim na netu svaki dan. I mater me zove svaki dan. Eto, bar nešto.

A sad malo o tome kako i zašto ja nemam posao...
Okej, preskočit ćemo malo onaj dio o krizi, recesiji, 300 i koliko tisuća nezaposlenih i sve to, ajmo malo o tome zašto baš ja nemam posao i zašto nisam ni zaslužila da ga imam. Ilitiga di sam bila i šta sam radila dok sam se dovela u ovu situaciju i kako sam se tijekom faksa bavila opskurnim područjima i opskurnim zanimacijama i kao tu nešto dugoročno investirala jer sve će to jednom doći na svoje. A onda jednoga dana diplomirala i shvatila da svijet ne čeka samo mene i tako to. Na to me pitanje između ostaloga potaknula jedna ćakula s jednim mlađim kolegom koji se bavi istim tim opskurnim zanimacijama i sad se sprema diplomirati na sličnoj temi. Kaže on tako meni da ne zna kako će nabaviti literaturu i korpus i ja njemu na to ponudim sve što ja imam i uputim ga gdje će i šta će i kako će i upozorim ga da će ga to podosta i koštati i tako to. Nakon par dana javlja se on meni da je uspio sve nabaviti jer eto, od očeva kolege mu kći je zamjenica ravnatelja u jednoj našoj prestižnoj instituciji, pa će ona njemu to sve lijepo kopirati i poslati i voila. I mislim se ja... A, tako, sad mi je dakle jasno zašto si možeš priuštiti da se baviš tim i takvim zanimacijama. Znaš da se nećeš izgubiti, pa ti može biti. S druge strane, ja sam napravila što? Utrošila hrpu vremena, ljubavi, para, entuzijazma i što sve ne da bih se jednom bavila onim što volim, da bih onoga dana kad diplomiram shvatila da niti me tko treba, niti imam mogućnosti da idem tim putem. Jer nemam ni veze, ni poznanstva, ni sredstva za takvo što. A nisam bila dovoljno pametna da razvijem ikakve druge vještine koje bi nekome moga statusa mogle koristiti. Pa zato sad ne znam di ću i šta ću i kako ću jerbo sam mislila da ja u životu neću morati raditi posliće za preživljavanje, a što izgleda da ću morati. I sad bih trebala raditi nešto...bilo što. A ja... Ja bježim od rada s ljudima i bilo kakvih uslužnih djelatnosti. Nije što ljude ne volim nego me bole. Od njihovih mrkih pogleda, dreke ili kritike meni dođe da odskakućem u svoju duplju i pokrijem se dekicom po glavi i tako to. I kako ću ja onda išta raditi? A ono što jedino znam i što jedino volim i za što jedino imam samopoudanja, zasad je tek pusta želja.

I uglavnom, jebeno sam nesposobna i sve sam živo krivo napravila i sad sam nigdje. Eto.

[..a unda]

ukratko, fali ti seksa?

[Zekoslawa]

ukratko, fali ti seksa?

Je.

[..a unda]

eto.

[Zekoslawa]

Fala ti ko bratu.

[Stitch]

ukratko, fali ti seksa?

(...) I uglavnom, jebeno sam nesposobna i sve sam živo krivo napravila i sad sam nigdje. Eto.

Hajde, hajde, gore glavu. I sise van. Do posla ćeš malo teže, ali dečka možeš imati kad god poželiš.

Nabavi macu, za početak. Štošta se promijeni kad imaš što gladiti.

[Euklid]

Da parafraziram druga Mao Ze Donga - zivot je sranje,
osim pisanja,
a i pisanje je sranje ako se cini kontra vjetra.

Drugim rijecima - uzdaj se u se, na se i poda se...

[Zekoslawa]

Hajde, hajde, gore glavu. I sise van. Do posla ćeš malo teže, ali dečka možeš imati kad god poželiš.

Nabavi macu, za početak. Štošta se promijeni kad imaš što gladiti.

Neću dečka, oću posao.
Okej, najradije bih oboje.

Ne mogu nabavljati beštiju dok ne znam di sam i šta sam. Za koji mjesec možda se budem morala vratiti svojima, a oni neće beštije. I šta ću onda s njom? Taman ću se naviknuti na glađenje.

[Euklid]

Neću dečka, oću posao.
Okej, najradije bih oboje.

Ne mogu nabavljati beštiju dok ne znam di sam i šta sam. Za koji mjesec možda se budem morala vratiti svojima, a oni neće beštije. I šta ću onda s njom? Taman ću se naviknuti na glađenje.

Zato ipak nađi dečka.

Daće ti on da mu gladiš beštiju kolko ti god srcu milo...

[..a unda]

Hajde, hajde, gore glavu. I sise van. Do posla ćeš malo teže, ali dečka možeš imati kad god poželiš.

Nabavi macu, za početak. Štošta se promijeni kad imaš što gladiti.

ajme meni..ok, kuka i sad je trenutak za hag, hag, budjenje samosvjesti, samopomoci, samosisa.. ok, eto to smo obavili..hag, hag, taps, taps i nahranili smo je za jedan dan.
tj, nikad necu zaboravit, da sad ne duzim oko uvodaa i kontekatasa, tako jednom prilikom mi se jedan isto zalio..ma ne bas zalio, ali ono, vidi se da mu nije lako. i sad, sta cu, ja vjerojatno vise ukurcu i to u vecem redu velicina nego on, ali sta, stvarno mi ga bilo zao i iskreno mu kazem..zao mi je sto ti ne mogu pomoc, jebiga, ali evo, jedino sto mogu, imam dvajst kuna, mozemo ic na pivu.
a, on stane i kaze..da ti znas koliko to moze znacit. i isli na pivu i evoga, gle ga danas, vesel, zadovoljan, nit ga vidim, nit ga cujem, nit se javlja niti sliku salje..

dakle, tu hag pivu smo odradili, amo dalje..

sta koji kua..sta ovo ono.. ja sam nesposobna, sve sam zabucala u zivotu..
pa nego kako? je, sjebala je i zabucala i sad je to dno? eee, kolko ce jos zabucat i ko zna gdje ce otkrit da je krajnja razine njene nesposobnosti.

pa jebate, mlada je, zdrava je, nema muza, nema obitelj..valjda nema, kolko sam shvatio ..nema obaveza..u smislu egzogenih varijabli kad covjek mora uskladjivat prioritete i komprimirat vrijeme..ono, moze di oce i moze sta oce. moze ic na more, bacit dvi daske u more, stat na njih, rasirit sugaman i otic tako di oce, jedrit di oce. kad ce to opet moc? nikad..nikad

a da budem i malo cinovncki, cjepidlacki nastrojen, sta..pa nije ona bas tako sve zabucala kako bi ona htjela da to izgleda. zavrsila faks, volontira i to na dva mjesta, jel, ima sigurno jos nekih, kako se ono zovu..komparativnih prednosti, tj ima sigurno tih resurasasa jos na skladistu, jos ima zaliha i rezervi i jos svasta nesto..dakle, kapitala, ako cemo novokomponirano razgovarat.
pa nije to bas sve zabucano i promaseno, barem meni to tako ne izgleda. mislim, ocemo grupnu terapiju ovdje odrzat, pa kad se vidi kakva su druga sranja drugi radili i kakva su im sranja drugi radili, e onda ce nam bit lakse i doce nam iz guzice u glavu?

mislim, mozemo mi govorti da sta faks, sta diploma, jos ove neke moderne diplome, sve su to komadi papira s kojima samo mozes guzicu obrisat.
mozda i jest tako, mogu se slozit, ali ipak, ipak, s tim papirom mos barem nesto, izbor je barem malo veci ili finiji.
bez tog papira mos se onda samo otrat ili rukom ili kamenom, pa da.

zekoslawa, amo, medju ljude, medju odnose. van iz placentoidnosti. suprotstavi se. bucaj, padaj, grijesi, trolaj, pomazi.. sve je to bogatstvo.

i da ti parafraziram jedan marfijev zakon..ako ti neki nadredjeni postavi neko umjesno pitanje, pogledaj ga kao da je pao s marsa i kad pocne obarat pogled i postane mu malo neugodno, postavi mu to isto pitanje drugim rijecima.

[Zekoslawa]

Isuse, zaletjeli mi se riblji štapići par puta.

Dobro, vako ćemo. Idem ja sad malo među žene (to se isto računa pod ljude, jelda?), pa ću onda poslije razraditi poslovni plan. To će reći ovako za prvu ruku... Undo, ;poke-poke:, a imaš ti dvajst kuna za pivu?

[Eks]

Unda je sve rekao.



Pouk, pouk, garantiram da ćeš bit bolje kad se vratiš izvana.

[Zekoslawa]

Ček, još sam tu. One moje nemaju četiri nego pet sati.

[..a unda]

Isuse, zaletjeli mi se riblji štapići par puta.

Dobro, vako ćemo. Idem ja sad malo među žene (to se isto računa pod ljude, jelda?), pa ću onda poslije razraditi poslovni plan. To će reći ovako za prvu ruku... Undo, ;poke-poke:, a imaš ti dvajst kuna za pivu?

..neam. ..jebiga, neam, sve macke potrosile. ..da nisam uzeo nekidan sokovnik, zedan ja ostade.

ok, zene su dobar pocetak. ..nadam se da opet neces padat unesvjest.
valjda se zene racunaju kao ljudi. karl bi odmah to preracunavao u sise..

[Éowyn]

Eh Zec, sad cu ja nastaviti kukati u revijalnom tonu. Dakle, ja sam u glupoj dobi od 18 godina odlucila biti pametna i gledati unaprijed.

Zakljucila sam da ja toliko lose raspolazem novcima da si jednostavno ne mogu priustiti da budem siromasna. I tako sam odlucila upisati neki od tehnickih fakulteta, jer su, eto, perspektivni.
Ja sam bila prilicno talentirana za matematiku i fiziku i nekako je svima bilo logicno da cu iskoristiti taj talent.

I sto sam napravila? Odbacila puno stvari koje volim, izgnjavila se na faksu sa hrpom gluposti koje me nisu zanimale i na kraju balade imam skoro pa beskorisnu diplomu.

Radim posao koji nema skoro nikakve veze s mojom strukom i jadno je placen. A najgore od svega je to sto sam stvarno dobra u tom poslu i prakticki svaki mjesec mi daju sve vise odgovornosti. Sto je smijesno, jer nikad nisam bila inertnija i manje ambiciozna.

I svako jutro kad se budim u 6 s nostalgijom razmisljam o onim danima kad sam mogla ostati citav dan u krevetu bez da se itko zapita jesam li ziva ili mrtva.

Sto zapravo htjedoh reci? Diploma ti danas ima jednu vrijednost, sutra drugu. I da si 'pametnije' birala cime ces se baviti, mozda bi zavrsila kao ja

Znam da je vrlo tesko naslutiti, ali mene je prosla malodusnost. Umeduvremenu sam smislila plan za buducnost i 3 backup plana.

I onaj svizac je rekao da ce proljece uraniti, a to je divno

I zaboravih

[Eks]

Ako je ovo topic što smo htjeli biti, a gdje smo danas... well, čekajte da počnem.

Kad sam bila mala htjela sam biti pjevačica. Ok, to se ne računa.
A i imam sluha kao i mrtvi magarac.
Kad sam bila tinejdžerka htjela sam bit voditeljica, pa sam bila kratko.
Kad sam bila starija tinejdžerka htjela sam biti pravnica, psiholog, profesor književnosti... i tako sam upisala ovo što jesam.
Najviše od svega, htjela sam biti sigurna, kao što reče Eowin, da ću imati para. Ono, baš imati.
Na faksu me opet uhvatila želja za nečim javnim, bila sam kratko novinar i nikad više.
Završila sam kao vječni student i well, pjesnik. Bez prebijene pare. Dalje me živo zanima što ću bit.

[..a unda]

..
.., ali mene je prosla malodusnost. Umeduvremenu sam smislila plan za buducnost i 3 backup plana.
..

..ovo su dobre vijesti.


ovaj topik ce zavrsit ko opra..svi cemo na kraju se isplakat , izgrlit, izljubit..

[Euklid]

ovaj topik ce zavrsit ko opra..svi cemo na kraju se isplakat , izgrlit, izljubit..

lajkam

[Bara huda]

Ja sad moram ic grijat se ali samo na brzinu da kazem kako su krize zivotne ne uvijek lose.
Osim ako nisu zivotni stil, onda jesu ali samo zato jer je zivot postane monoton i sve ti bude isto.
Ono..nema kise, nema sunca, nema promjene. A promjena cini stvari sarenima.

Zec, sto kaze unda, nemas obaveza ni prema kome osim sebi a za sebe ces se vec znat snac, ako treba past nize od onog sto si mislila da je tvoj nivo, onda je dobro shvatiti na vrijeme da nivo postoji samo dok postoje uvjeti za odrzavat ga.

Idem, mozda dodjem poslije dodat jos koju sumnjiva smisla.

[..a unda]

.. Dalje me živo zanima što ću bit.

..a kao i svi. trkeljasica.

[..a unda]

..uvijek sam htio bit astronaut. ali, za razliku od vas, jos uvjek to hocu i vjerujem da cu bit.