BoDerek » wrote:
Ih, jeste hrabri. Vi svi protiv mene.
Znam da je Em rekao da su mu akcijski junaci okej, al zadovoljila sam se makar i ovim mrvicama, jer inače ni to ne dobijem.
Ko, đe, zašto, kako to misliš svi? Nisam ja protiv tebe, ja sam...za pare.
Al ništa od klađenja izgleda. Pih.
Emericzy » wrote:
Ma, ja baš hoću omalovažavat, jer mi se to čini preplitko.
Gle te mitove, mislim, izvorno, i vidiš da su pametniji od ovoga što danas rade. Kao prvo, jednokratni su. Nema zapravo superheroja na neodređeno, nego svatko obavi svoj posao i gotovo. Dobro, Herkul ih je pet-šest-sedam obavio, ali onda se raspopio i oženio i štajaznam. Nije više nosio tajice. Ideja heroja koji jurca uokolo i ljudima rješava probleme u povijesti je ljudima bila strana. Poanta je u svakom od tih slučajeva više u situaciji, u specifičnom slučaju, nego u samom heroju. A ovo danas su neki GMO heroji. Da se pojavi neki pametan autor stavio bi u film Mirka i Slavka ili Smogovce koji bi superheroju sjebali koncepciju i probleme riješili lukavstvom, a ne turboultraGMOiPodlaserskim mišićima.
Nije to baš tako bilo, to su samo najpoznatije stvari, nakon
zadataka najunačio se on samo tako. Da je jedino s Argonautima plovio, dosta bi bilo, al nije samo to nakon toga bilo. Između ostalog našo je vremena i da, ni manje ni više, prevagu u Gigantomahiji donese. I nije se ženio jednoć, bome nije se ni "mužio" jednoć.
Naradio se momak. Doduše, kad počneš tako da iz kolijevke zmije ubijaš, onda to valjda mora tako i ić.
Ni ostali grčki junaci nisu bili momci od jednog pokušaja. Jason, Tezej, Perzej, Ahilej...da ne duljim, svi su mnoštvo stvari napravili. Naravno, Odisej im je, u mojim očima, svima pokazo čija mate crnu vunu prede, al kad ti je pradid nakav bog
, ne može ni jabuka daleko od stabla past.
Hm, da, ovaj, onaj, znam ja svoje Grke
, al da se vratim na temu...
hoćeš reć, ako dobro berem, da bi želio bit dio intelektualne elite, ali sa pokrićem. O.K. (Ako sam se loše izrazila, za sve koji bi mogli krivo shvatit, ne govorim kako Em nije dio te elite, neg je pokriće ono što je bitno.)
Reci, načelno govoreći, da li postoji velika razlika izmeđujedne takve izjave [volim, ali ne volim što volim] i alkosa koji govori protiv alkohola, latentnog koji pljuje po pederima, Crkve koja priča o svetosti obitelji dok štiti pedofile?
Papa je, šta god da mu izvukli, intelektualna elita i definitivno ima i pokriće za to.
Pokoran katolik će mu previdjet sve ono što će ne-baš-toliko-pokornog nagnat na sumnju. Gorljiv ateist će to vidjet kao neoprostiv kiks. Ateist koji je žešće naložen na tuđi, najčešće teistički
, moral, to će shvatit ko licemjerje i moralnu izopačenost.
Da ne duljim s drugim slušačima, samo će, da prostiš, glupan, radi toga Papu doživjet ko glupana.
Kraj parabole.
Iđe autoironična parafraza (jer je pjevač mejnstrim koji mi nije teško priznat da volim, al je pjesma jedna od najpopularnijih mu, a meni mrska):
voleš parput životu
SF-om bogatu
il sirotu
to ne bira pamet nego srce
