aisling » wrote:Čitam temu o roditeljstvu i zadnji upisi su me sjetili nekih pizdarija za koje mi stvarno nije jasno koji vrag mi je bio kad sam ih radila i koliko života sam zapravo do sad potrošila
Prvo čega sam se sjetila je bila vožnja bicikla zatvorenih očiju po magistrali. Biciklima se išlo u školu, vozili bi jedan uz drugog, jedan bi zatvorio oči, a drugi bi ga navigavao
Budući to nije bilo dovoljno zabavno znali smo se popest na jedno brdo i onda se spuštat biciklima s njega bez kočenja naravno. Samo jednom sam izgubila kontrolu i zaletjela se u neku ogradu
Što me sjetilo sanjkanja sa sličnih brda pri čemu sam se jednom tako zabila da sam doslovno ostala nepokretna idućih pola sata. Taj strah neću nikad zaboraviti, a jedino što sam mogla je bilo zaurlati da nikome nije slučajno palo na pamet zvati starce.
O kasnijim pizdarijama bi se isto dalo, ovo su bile baš dječje.
Jel ima još neodgojene i blesave djece ovdje?
Moji roditelji su bili štreberi s metlom u guzici.
Majka nije voljela da se družimo s djecom iz zgrade, jer tko zna koji su to i kakvi i tko su im roditelji, fukare neke sto posto.
Otac se pravio da ga nema, ako ga je slučajno i bilo.
Sve je bilo tabu, grozno i vriiišt.
Bilo je zabranjeno bit u pubertetu, to je glupost i izmišljotina.
Moja majka nikad nije bila u pubertetu
Hihotanje na dečke je bilo isuseeee, kaj je to normalno s 14 godina, ostat će trudna, aaaa.
I tako dalje i tako bliže.
U što sam se pretvarala čim bi se maknuli 50 metara od kuće, bolje da ne pričam
Tak da, djetinjstvo sam preživjela pod staklenim zvonom.
Ali, ono poslije, stopiranja, pijančevanja, uvaljivanja u pizdarije svih vrsta.
Ako mi dijete bude imalo i 10% takvih sklonosti, neću noćima spavat do njegove 50-te.
:gleda i čeka hahare da dođu:
