MmeTipfeler wrote: ↑25 Jun 2019, 08:50
Da sa mi vratimo na ozbiljne rasprave.
Hajde!
Odcjepljenje od zajednice.
Od koje? Odnosno, kakave: vjerske, nacionalne, akademske? Od prvobitne?
I šta odcjepljenik, nakon odcjepljenja, može biti osim radikal? Msm, zna se šta je fisija, a zna se i šta su slobodni radikali i njihova radikalna (a)politička zračenja (alfa, beta i gama) sa sve posljedicama. U javnosti. A i sekte se znaju.
Oćodakažem, ne piše
od čega, a ne piše ništa ni o dužnostima na odcjepljenje.
Dalje, ima pojedinaca koji u
pravu naroda na odcjepljenje vide
lično pravo na odcjepljenje, pa se onda prvo odcjepim
ja, a gdje ima
ja ima i
mi, pa se onda
mi odcjepimo od...nečega. I onda nismo više
mi - onda smo
oni. Valjda...i onda moremo u Evropu. Isto valjda.
Ti, kao i Ustav iz 1963., polaziš od pretpostavke da smo svi mi bili intrinzično Jugoslaveni pa se od te "jugoslavenskosti" ne možemo odvojiti.
Nijeistina!
Šabo prizna i Jugoslovenke, nećeš mi seksizam nabijat na nos!
Gle, i
Jugosloven je svojevrstan identitet. Ili ga prihvataš ili ne. Prihvatanje, kao i odbijanje, ima svoje značenje. Eto, ja sam, na primjer imenovan sa
Adis, a mogu to i da odbacim, da sam sebi izmislim ime. Da se preimenujem u Šaćir. Ili Sreten. Imam pravo da se prekrstim u šta god hoću.
Mislim, i to da se zovem Adis je neko izmislio onog momenta kada me imenovao.
Btw, nije
jugoslavenskost nego
jugoslovenstvo. To je duh. Jugoslovenski, jel'. Socijalni konstrukt. Oway, društvena tvorevina!
Godine 1946. piše (v. gore) da je FNRJ (...) заједница равноправних народа, који су на основу права на самоопредељење, укључујући право на отцепљење, изразили своју вољу да живе заједно у федеративној држави.
Samo zamisli da se pod pravom na samoopredjeljenje i odcjepljenje misli na pravo na odcjepljenje od Kraljevine Jugoslavije. Imaj na umu da se u to doba (1946.) kralj smatrao kraljem iako ga neko zacio s trona. Kralj, to ti je utjelovljenje boga na zemlji, znaš, kralj je bogomdan, a ono što je bog dao...nema tu hoću-neću. Jes da je Nadčovjek malo ubio boga u kralju al' nema to veze. Msm, šampion je šampion i kad ga nokautiraš.
A onda su Joža&Co. malo ubili nadčovjeka u Nadčovjeku. Ostatak znamo svi.
Dakle, ako se nekoliko njih okupi i odluče se udružiti, isto se tako mogu i razdružiti ili netko od njih može istupiti iz zajednice.
Nekoliko njih? Oni-narodi, jel'?
Da te, kao stručnjaka za jezik, priupitam: je li narod subjekt?
Ja sam bila Jugoslavenka samo po pasošu, baš kao što sam po pasošu i Hrvatica. Ostalo me ne zanima - ni junački mitovi, ni zastave, ni himne, ni limena glazba. Dobro, osim jezika, ali to je već drugo pitanje. No ja na državljanstvo, baš kao i na život u državi u kojoj živim, gledam praktično, bez metafora o majkama i maćehama, tamnici naroda i tome slično. Nemam ništa više ni manje slobode, nego prije, osim što se više na početku telefonskog razgovora ne zezam sa "dobra večer svima koji nas slušaju". Imam sve manje love - relativno, mislim: imam isto love, ali sve poskupljuje, sve se češće zateknem kako brojim dane i novce. Nemam više šanse išta ostaviti na stranu. I još sam sretna što ne skupljam boce po kontejnerima, ali bome se neću ni odreći onih 50 lipa po povratnoj boci, što bih nekada bez razmišljanja učinila i odnijela bocu u kontejner. Zdravstvene usluge sve se više ograničavaju, a meni su, što sam starija, to potrebnije, rokovi za čekanje predugi su, a privatni specijalisti to iskorištavaju. O općem osjećaju nezadovoljstva i privredi koja se sistematski uništava ne treba ni govoriti. Može se tvrditi da je Jugoslavija živjela na MMF-ovim kreditima, ali nema zemlje u svijetu koja se ne zadužuje, a hrvatski vanjski dug iznosi nekih 40-ak milijardi eura. Nešto smo ga prošle godine smanjili, ali nema jamstva da ćemo ga i dalje smanjivati, bojim se, naprotiv. Itd., itd., itd.
Osamostalili se jesmo, govorim za Hrvatsku, ali se slabo snalazimo u toj samostalnosti.
Vidi, iz toga
ko/šta smo proizilazi to šta ćemo da radimo; ako smo goveda, na primjer Montafonci, ajd da pasemo travu i da dajemo mlijeko! I da mučemo - čoban jedva čeka da nas kupuje, muze, dere kožu, kasaspi i prodaje.
Hoću da kažem da uvijek radimo ono što nam je primjereno, odnosno ono što smatramo za primjereno - u skladu s onim što i jesmo tj. ko smo. A to
ko smo...
to je pitanje svih pitanja.
Političko pitanje. Lako ćemo za MMF.
Za kraj, čuo sam i ja za to neko famozno
nacionalno pitanje, ali, jebemu, nikad nisam čuo kako glasi.
Stoga, ovim putem dajem priliku naciji da konačno i postavi to, svoje, nacionalno pitanje.
Nacijo, isprsi se! Zini!
E: Zagori mi grah. Fak!
