Eto, dakle, jab s vama podijelila to da sam smotana. I pomalo mi to počinje utjecati na kvalitetu života i pitam se zašto i kako dalje i kako se s tim nositi i tako to sve što se čovjek već priupita kad razmišlja o sasvim ozbiljnim problemima, a ovo to svakako jest.
Bilanca zadnjih nekoliko dana...
Najprije na bedru imam modricu dimenzija jedno 5x5 cm, za koju najblažeg pojma nemam odakle mi. Onda sam se prije koji dan zastrugala po onoj tankoj bidnoj kožici gležnja onom najgrubljom grebalicom za pete. Tako, peta, gležanj, sve je to tu negdi. Onda sam čitala nalakćena nad knjigom pola dana, pa me usred noći probudila nesnosna bol u vratu. Pa sam se prevrtala pola noći pokušavajući se nekako namjestiti. Kad sam se probudila, opizdila sam se laktom u uglavlje tako da mi je ruka trnula čitav dan. Onda sam išla iz dućana i zapiljila se u jednu birtiju kako se preuredila, pa mi se ispred mene stvorila stepenica (stvorila, života mi!), pa sam oplela koliko sam duga i široka, ja na jednu stranu, postole na drugu, isparala sam omiljene gaće na kolinu i malo je oteklo i curka ono prozirnjikavo i narast će mi velika krasta ono ko kad sam imala deset godina. I tako ja eto živim iz dana u dan. Ne mogu se više praviti da je to normalno i da nisu ni drugi bolji.
:kramer:
