Ja bih se svađao

[Donna Sole]

bez greške mu je logika al imaju sreće što su istog spola pa nema mjesta raznim kombinacijama kao u dvospolnoj zajednici.

Jbg, kako bi sad da ja oću imat drugog uz mog partnera. Pouzdano znam da oni ne bi pristali na to. Bar ja ne znam ko bi.
Ista bi stvar bila da oću imat ženku u našem braku. Čak i da to stvarno želim nisam uvjerena da bi ona ili moj muž pristali na tu kombinaciju.
Međutoa, nekako si mislim da sam gej i da imam partnericu da bi se sve tri lako dogovorile o trisu , o vezi trojke dijeleći i poslove i zabavu i sve ostalo...To je predobro.

[MmeTipfeler]

Polyamory is disgusting.

[ostruznicagornja]

I ja sam je počeo gledat, ali nekako mi nije sjela. Ne zbog ove turobnosti koju spominješ - taj aspekt mi je zapravo super , recimo ono kad Don Draper u nekoj od prvih epizoda objašnjava onoj crnokosoj 'što je ljubav' - nego ne znam, nekako me nije zanimalo što će dalje bit.

Ako bismo sad otpisivali serije zbog malo jeftine filozofije ne bismo ništa gledali. U ostatku serije Don je prevrnuo još poprilično crnokosih i drugih boja, njegova promiskuitetnost je poenta otprilike, to su htjeli da naglase, da pokušava da se skrasi pored žene, i ne ide mu to.

Slično kao i npr. serija The Wire, koju mnogi hvale okolo, no ja sam odustao nakon 4. epizode. Baš taj osjećaj 'jbt, totalno mi je svejedno što će se dogodit s likovima'. To je smrt za seriju, što se mene tiče. Dočim, recimo, Better Call Saul mi je super (kao i Breaking Bad, Dexter, Game of Thrones i još neke).

Podavno sam je gledao i medju onima sam koji je hvale, možda je to jedina serija za koju mi padne na pamet da bih mogao ponovo da je gledam, toliko mi se svidjela. The Shield je druga vjerovatno, isto tako sirova serija, dirty cops, drugs, samo su ovamo više Meksikanci glavni za valjanje gudre. Interesantno je da nijednu od ovih koje si pomenuo nisam gledao osim prvu sezonu Breaking Bad. Game of Thrones nije varijanta uopšte, rijetko se odlučim da gledam sci fi, a Breaking Bad sam odgledao čitavu prvu sezonu i bilo mi je dosadno, jednostavno mi je previše sporo se to odvijalo, sve što sam zapamtio je da je profesor hemije dobio dijagnozu da je bolestan od raka i onda se bacio na proizvodnju droge. Za tom serijom su Amerikanci bili bukvalno poludjeli, tako je popularna bila. Entoni Hopkins je rekao da je gluma u seriji najbolja koju je on gledao. I fakat je da se često desi da seriji čovjek treba da da šansu, prije nego što je otpiše. Možda odgledam Breaking Bad jednom, ne znam.

Pod bolest misliš na nejebicu? Ae, kronična je to stvar...

Pa e, to je definicija nejebice, hronično zapaljenje.

Glede monogamije. Pa ono, nije da taj fenomen danas uopće postoji; zapadno društvo se još donekle drži ovog čudnog koncepta serijske kvazi-monogamije, no ja smatram da je samo pitanje vremena kad će to ispast iz mode.

Razumijem ovo što veliš za serijsku kvazi-monogamiju, to tako ispadne za dosta ljudi, dejting i to, zadovoljavaš svoje potrebe i seksualne i druge i kad dosadi ponovo u pašu, odnosno na dejt i okej. Ja ne velim sad da je to dobro ili loše, niti je moguće tako govoriti o izborima ljudi u tom smislu. Za dosta ljudi je to život, više žena promijeniš bolji život, tako je Zdravku Čoliću prije bitan bio broj, do časa dok se nije pojavila prava, valjda je to zakon velikih brojeva, što više probaš veće su šanse da će jedna biti prava. Sad nisam siguran da je baš Čolino iskustvo dobra ilustracija da za neke ljude ima jedna prava a druge je važan broj, ali fakat je da dosta ljudi oće jednu ženu, i obrnuto, oćeš dramu i strast, oćeš svako jutro da se budiš sa rukom na njenom dupetu, i jedino ti je kad to dupe pljasneš zvuk kako treba itd. Rode se u čovjeku tako emocije neke neobične kad se zaljubi, i dosta ljudi želi to u životu, na taj način da se osjeća živ, sve ostalo je neslan život.

[nodens]

Polyamory is disgusting.

Hah da, to mi je već objasnila jedna lingvistica ... treba bit ili multiamory ili polyphilia


Enivej, meni je štošta disgusting, ne samo miješanje latinskog i grčkog korijena

[nodens]

Ako bismo sad otpisivali serije zbog malo jeftine filozofije ne bismo ništa gledali. U ostatku serije Don je prevrnuo još poprilično crnokosih i drugih boja, njegova promiskuitetnost je poenta otprilike, to su htjeli da naglase, da pokušava da se skrasi pored žene, i ne ide mu to.

Čini se da me nisi pročitao... rekoh da mi je taj aspekt super - a ne da sam zbog toga otpisao seriju. Nego mi nije sjela iz drugih razloga, valjda. Evo, možda zato što nema nijedan ženski lik koji mi se imalo sviđa; nije mi nimalo čudno da se Don nije mogao 'skrasiti' kraj one praznoglave plave lutkice.

Karen Page iz Daredevila, s druge strane... mljac. Onako baš dobro pogođen omjer određene osobne autonomije - i žličica prirodne ženske submisivnosti.

Podavno sam je gledao i medju onima sam koji je hvale, možda je to jedina serija za koju mi padne na pamet da bih mogao ponovo da je gledam, toliko mi se svidjela.

A zašto, zapravo? Je l' postane kasnije bolja ili ti se na prvu svidjela? Rekoh, mene za 4 epizode nijedan lik nije zainteresirao...

The Shield je druga vjerovatno, isto tako sirova serija, dirty cops, drugs, samo su ovamo više Meksikanci glavni za valjanje gudre. Interesantno je da nijednu od ovih koje si pomenuo nisam gledao osim prvu sezonu Breaking Bad. Game of Thrones nije varijanta uopšte, rijetko se odlučim da gledam sci fi, a Breaking Bad sam odgledao čitavu prvu sezonu i bilo mi je dosadno, jednostavno mi je previše sporo se to odvijalo, sve što sam zapamtio je da je profesor hemije dobio dijagnozu da je bolestan od raka i onda se bacio na proizvodnju droge. Za tom serijom su Amerikanci bili bukvalno poludjeli, tako je popularna bila. Entoni Hopkins je rekao da je gluma u seriji najbolja koju je on gledao. I fakat je da se često desi da seriji čovjek treba da da šansu, prije nego što je otpiše. Možda odgledam Breaking Bad jednom, ne znam.

De gustibus... enivej, meni baš paše taj spori ritam. Ljudi se ne mijenjaju brzo. Walter White ni na kraju cijele serije nije baš *toliko* različit nego na početku - i meni je to OK. Game of Thrones ti nije baš 'sci fi' - nego čisti 'fi'. Medieval low-magic fantasy; naglasak te serije uopće nije na tim fantazijskim elementima, oni su tu samo da stvore živopisnu scenografiju. A zapravo se radi o političkim i svakim drugim previranjima u trci za moć, prilično 'uobičajena' stvar i u normalnom svijetu.

Honest trailer za Game of Thrones - "kind of like a history test... but with dragons - and boooooobz".

Razumijem ovo što veliš za serijsku kvazi-monogamiju, to tako ispadne za dosta ljudi, dejting i to, zadovoljavaš svoje potrebe i seksualne i druge i kad dosadi ponovo u pašu, odnosno na dejt i okej. Ja ne velim sad da je to dobro ili loše, niti je moguće tako govoriti o izborima ljudi u tom smislu.

Ne ciljam ja samo na to, nego mi se čini da će se prije ili kasnije odustat i od te ideje da to tako mora ići 'jedan po jedan'. Zašto ne više odjednom? Uostalom, mnogi i jesu de facto s 'više odjednom', samo što su uglavnom u ormaru. Emericzy recimo smatra da to i 'treba' biti u ormaru. No ja mislim da neće još dugo.

Za dosta ljudi je to život, više žena promijeniš bolji život, tako je Zdravku Čoliću prije bitan bio broj, do časa dok se nije pojavila prava, valjda je to zakon velikih brojeva, što više probaš veće su šanse da će jedna biti prava.

Meni nije jasno odakle uopće ideja da postoji nekakva 'prava', kao prvo. Što bi to imalo značiti? Postoji li neko fizikalno, kemijsko ili biološko utemeljenje te ideje? Meni se čini da se radi o fantaziji, kind of like Game of Thrones. Fantazija koja se prenosila generacijama putem bajki i lijepe literature... a u novije vrijeme jeftinim ljubićima iz ženskih magazina i chick-flick-ovima. Drugim riječima, what Don said.

Sad nisam siguran da je baš Čolino iskustvo dobra ilustracija da za neke ljude ima jedna prava a druge je važan broj, ali fakat je da dosta ljudi oće jednu ženu, i obrnuto, oćeš dramu i strast, oćeš svako jutro da se budiš sa rukom na njenom dupetu, i jedino ti je kad to dupe pljasneš zvuk kako treba itd. Rode se u čovjeku tako emocije neke neobične kad se zaljubi, i dosta ljudi želi to u životu, na taj način da se osjeća živ, sve ostalo je neslan život.

Pa ok, ne mogu reći da 'znam' da nije tako. Mogu jedino nagađat; sudim po tome da (čak i meni) privlačnih žena ima na milijune, pa i da ti padne sjekira u med i dočepaš se neke 'posebne' - nekako ne bih rekao da bi to posve ubilo interes i spram drugih privlačnih žena. Ja to ne govorim s ciljem dokazivanja da 'treba' ganjat što veći broj - naprotiv, ni u toj ambiciji ne vidim baš smisla - nego samo kažem da ne vidim kako se taj nagon može 'prirodno' obuzdat. Meni se čini da ne može, nego jedino voljom; a za volju je potreban i neki suvisli razlog... meš'čini.

[ostruznicagornja]

A zašto, zapravo? Je l' postane kasnije bolja ili ti se na prvu svidjela? Rekoh, mene za 4 epizode nijedan lik nije zainteresirao...

Mene je koliko se sjećam od početka zainteresovala. Svidjelo mi se filmski kako je to uradjeno, veliki kadrovi, nema muzike, to mi se isto svidja, nekako ispadne vjerodostojno to sve zajedno. Mislim da su mi neke sezone bile bolje od drugih, čini mi se druga da mi je bila najbolja, sa Poljakom i sindikatom lučkih radnika.

Pa ok, ne mogu reći da 'znam' da nije tako. Mogu jedino nagađat; sudim po tome da (čak i meni) privlačnih žena ima na milijune, pa i da ti padne sjekira u med i dočepaš se neke 'posebne' - nekako ne bih rekao da bi to posve ubilo interes i spram drugih privlačnih žena. Ja to ne govorim s ciljem dokazivanja da 'treba' ganjat što veći broj - naprotiv, ni u toj ambiciji ne vidim baš smisla - nego samo kažem da ne vidim kako se taj nagon može 'prirodno' obuzdat. Meni se čini da ne može, nego jedino voljom; a za volju je potreban i neki suvisli razlog... meš'čini.

Ako ti je potrebna snažna volja da se ograničiš na seks sa ženom s kojom si u vezi, za tebe nije monogamna veza nodens, mislim, ako život sa jednom ženom podrazumijeva da se osjećaš kao da gledaš kroz rešetke kako život prolazi pored tebe. Da se tako osjećam posvetio bih se ozbiljno tome da ga stavim što više puta u što više žena, i ne bi me plašilo ni to da će me Bog spržiti zbog toga, ni venerične bolesti ni ništa drugo ako bi kopulacija već bila tako značajna stvar u mojem životu, ne znam što bih se obuzdavao. I nije što imam neka konzervativna shvatanja o seksu, ni u seksu, nego što sam monogaman, to je kako meni odgovara u životu. I to sa seksom, užasno je isforsirana priča o tim stvarima u svim mogućim kontekstima. Okej, volim i ja, nagon je to, naročito sad ova nejebica i sve ok, ali sigurno mi libido nije toliko jak da čitavi život sad organizujem prema tome kako mi se digne. Ako je kurac nije kompas. Ako u vezi sa ženom s te strane zašteka, potrudiš se malo, prerušiš se u Sandokana na primjer da osvježiš stvari malo, ili tako nešto, žene oće tako da maštaju o seksu sa misterioznim strancem to sam čitao u novinama, a onda možeš to tematski da napraviš, i sa malo samo truda možeš uživati u seksu kičmu da iskriviš.

Meni nije jasno odakle uopće ideja da postoji nekakva 'prava', kao prvo. Što bi to imalo značiti? Postoji li neko fizikalno, kemijsko ili biološko utemeljenje te ideje? Meni se čini da se radi o fantaziji, kind of like Game of Thrones. Fantazija koja se prenosila generacijama putem bajki i lijepe literature... a u novije vrijeme jeftinim ljubićima iz ženskih magazina i chick-flick-ovima. Drugim riječima, what Don said.

Interesantno mi je života mi kako si ovo sa zaljubljivanjem lakonski sveo na patetiku jeftinih romana, fantaziju, a ljudi se od postanka muče oko toga pitanja, tone su isplakali dje su stigli o ljubavi, neuzvraćenoj, tragičnoj, srećnoj i nesrećnoj, i isto tako mi je interesantno kako ti nema greške u logici argumenta koji je Metju izložio kao krunski dokaz koliko je prirodna u stvari poligamija: više djece zadovoljniji si - više žena zadovoljniji si.

Nije da lično uopšte imam saznanja o tome je li to fizikalno, ili kemijsko ili biološko dejstvo koje prouzrokuje zaljubljenost, ili šta je i uopšte ne znam šta bih rekao na tu temu pa da to bude neki precizan odgovor. Mogu samo generalno da kažem da bih o tome razmišljao u generalnom kontekstu zašto inače čovjeka u životu privlače neke stvari i neki ljudi, neke osobine, a smetaju mu neke druge i tako. Seksualni nagon to onda pogura, i dobro pojača, emocije se razbuktaju i sve kako ide.

[nodens]

Ako ti je potrebna snažna volja da se ograničiš na seks sa ženom s kojom si u vezi, za tebe nije monogamna veza nodens, mislim, ako život sa jednom ženom podrazumijeva da se osjećaš kao da gledaš kroz rešetke kako život prolazi pored tebe. Da se tako osjećam posvetio bih se ozbiljno tome da ga stavim što više puta u što više žena, i ne bi me plašilo ni to da će me Bog spržiti zbog toga, ni venerične bolesti ni ništa drugo ako bi kopulacija već bila tako značajna stvar u mojem životu, ne znam što bih se obuzdavao.

Mislim da se nismo shvatili... nije taj nagon sam po sebi *toliko* jak i intenzivan - nego jedino u kontekstu 'imperativa monogamije'. Gle: nije da ja 'ne mogu živjet' bez Kinder Buena - dapače, lakše mi proći pokraj izloga s Kinder Buenom, nego pokraj privlačne žene, a da ne osjetim nikakav 'impuls'.

Ali de samo probaj zamisliti da imaš u glavi imperativ 'ne smijem *nikad* pojesti Kinder Bueno' (npr. jer sam na 'dijeti'). Zar ne bi ti taj imperativ nekako 'stršao' u glavi? Zbunjivao? Stvarao pitanja 'a zašto ne, zapravo? Što će se dogodit ako eto tu i tamo pojedem neki Kinder Bueno?'. Kako uopće objasnit samu tu ideju?

Shvaćaš, ako se ja čudim imperativu tipa 'ne smijem nijednom pojest Kinder Bueno' - to ne znači da tvrdim da je želja za Kinder Buenom toliko jebeno neizdrživa da bi bilo pravo mučenje se toga odreći. Isto tako i ovdje. Ne radi se o tome da imaš nenadjebivu želju penetrirat što više privlačnih ženki u životu; nego da nemaš neki suvisli odgovor na pitanje, zašto bi se držao 'imperativa' da ne smiješ ponekad 'skrenit'.

Ne znam sad kolko sam to dobro objasnio.


Evo recimo primjer. Zamisli da imaš tu neku 'posebnu', whatever, i da uopće ne osjećaš bogzna kakvu potrebu ganjat druge pičke okolo. Nego onak, da si zadovoljan i u monogamiji.

No, zamisli onda da radiš u uredu s nekom seksi ženskom... recimo da zbog posla morate puno vremena provest zajedno. I recimo da zaključiš da se dotična iz nekog razloga (misterioznog lol) osobito loži na tebe. Kojom mentalnom akrobacijom bi se čovjek uopće mogao 'suzdržat' od tako nečeg? Shvaćaš, ja recimo volim Kinder Bueno, ali uopće ga ne jedem tak često, možda jednom mjesečno recimo. No, ako kupuješ nešto deseto i onda u prolazu spaziš Kinder Bueno i pomisliš 'hm, baš bih sad maznio jednog' - zašto, zbilja, i ne bi? Ne znači da je to neka ultra-neizdrživa želja, nego samo da ne postoji neki suvisli razlog za odupiranje tom impulsu.

Što se tiče žena, stvar je malo drugačija. Ja bih nagađao da je primarni razlog 'monogamije' većine ljudi, upravo u tome što im se ni ne događa onakva situacija kakvu sam gore opisao. Dočim se ziher većini događa da često prolaze pokraj pulta s Kinder Buenom. Zato uostalom toliko debelih u Americi...

I nije što imam neka konzervativna shvatanja o seksu, ni u seksu, nego što sam monogaman, to je kako meni odgovara u životu. I to sa seksom, užasno je isforsirana priča o tim stvarima u svim mogućim kontekstima. Okej, volim i ja, nagon je to, naročito sad ova nejebica i sve ok, ali sigurno mi libido nije toliko jak da čitavi život sad organizujem prema tome kako mi se digne.

Pa ja ni ne govorim o 'organiziranju'. I rekoh, dabome da se slažem da većini ljudi ni ne dolaze onakve gore 'spontane' situacije - nego da se većina prevaranata mora trudit oko toga da nađu priliku za prevaru. No ja pitam načelno, a ne konkretno iz neke pojedinačne perspektive.

Ako je kurac nije kompas. Ako u vezi sa ženom s te strane zašteka, potrudiš se malo, prerušiš se u Sandokana na primjer da osvježiš stvari malo, ili tako nešto, žene oće tako da maštaju o seksu sa misterioznim strancem to sam čitao u novinama, a onda možeš to tematski da napraviš, i sa malo samo truda možeš uživati u seksu kičmu da iskriviš.

A jel' ne zvuči to tebi nekako... očajnički? Ono, flame of passion je očito već mrtav, i sad tu nekakav roleplaying izmišljat da bi na umjetan način pojačao tu atmosferu. Meni baš nekak jadno zvuči - jednako jadno kao i ovi što se registriraju na Ashley Madison i 'traže' aferu, koja im se očito ne nudi sama po sebi, spontano.

Sve je to nekak' tužno, zapravo.

Interesantno mi je života mi kako si ovo sa zaljubljivanjem lakonski sveo na patetiku jeftinih romana, fantaziju, a ljudi se od postanka muče oko toga pitanja, tone su isplakali dje su stigli o ljubavi, neuzvraćenoj, tragičnoj, srećnoj i nesrećnoj, i isto tako mi je interesantno kako ti nema greške u logici argumenta koji je Metju izložio kao krunski dokaz koliko je prirodna u stvari poligamija: više djece zadovoljniji si - više žena zadovoljniji si.

Pa, ja to malo i u smislu devil's advocate-a. Nije da se baš slažem s Metjuom - nego pozivam nekog da 'nađe grešku' u njegovom rezoniranju. Eto vidiš da Chilimama nije uspjela...

Slično vrijedi i za zaljubljivanje. Ne bi rekao, no ja sam nekad bio uber-romantično stvorenje... bar po nekoj uobičajenoj definiciji 'romantičnosti'. Sjećam se kad sam još davno gutao romane Marije Jurić Zagorke. Ah, vitez Sokol i Tajana... (inače, kasnije sam skužio da se ženama daleko više sviđala kombinacija Dorja i Crni Tomo - iz nekog meni tada ne baš jasnog razloga, lol. No, vitez Sokol je preveliki 'odlikaš' od početka... dočim Tomo je idealan: bad boy koji se beznadežno zacopa u Dorju i 'zbog nje' postane uzoran, lol). No, jesi li kad vidio kako je izgledala Marija Jurić Zagorka? Nikada ona ne bi mogla biti nečija Tajana, a najmanje nekog lika poput viteza Sokola...

Nije da lično uopšte imam saznanja o tome je li to fizikalno, ili kemijsko ili biološko dejstvo koje prouzrokuje zaljubljenost, ili šta je i uopšte ne znam šta bih rekao na tu temu pa da to bude neki precizan odgovor. Mogu samo generalno da kažem da bih o tome razmišljao u generalnom kontekstu zašto inače čovjeka u životu privlače neke stvari i neki ljudi, neke osobine, a smetaju mu neke druge i tako. Seksualni nagon to onda pogura, i dobro pojača, emocije se razbuktaju i sve kako ide.

Točno, ali baš to i kaže onaj Matthew ili možda Daniel. Kad imaš jednog 'dobrog prijatelja' koji ti čisto karakterno leži - zar je on prepreka da imaš još jednog istog takvog? Zašto bi u ovoj sferi seksualnog, stvari bile fundamentalno drugačije - da moraš 'odabrat samo jednog' (u nekom trenutku, bar, lol - danas je ipak većini sasvim OK ako se ti 'jedni' nižu k'o na traci, problem je samo ako ih paralelno ima više)?

[haram]

What? Ja došo da se svađam, a vi ođe vako...

[judolino]

What? Ja došo da se svađam, a vi ođe vako...

Marš u pičku materinu, sam bi se svađal, ko te jebe, puši kurac.

[haram]

Marš u pičku materinu, sam bi se svađal, ko te jebe, puši kurac.

Mr'š ti mrcino neću se s tobom svađat ko tebe jebe nigrokoksakeru

[miky0]

Aj jado jadni, ocito ti terapija neuspijeva cim bi se svadja

[ostruznicagornja]

Točno, ali baš to i kaže onaj Matthew ili možda Daniel. Kad imaš jednog 'dobrog prijatelja' koji ti čisto karakterno leži - zar je on prepreka da imaš još jednog istog takvog? Zašto bi u ovoj sferi seksualnog, stvari bile fundamentalno drugačije - da moraš 'odabrat samo jednog' (u nekom trenutku, bar, lol - danas je ipak većini sasvim OK ako se ti 'jedni' nižu k'o na traci, problem je samo ako ih paralelno ima više)?

Da li zaista misliš da je to baš tako jednostavno i da seks sa drugom ženom, ili možda više žena neće uticati na seks sa ženom sa kojom si u vezi, i da ćeš jednako biti raspoložen za seks sa tom ženom kao i prije. I da tu nikad neće doći do nekog konflikta. A onda jesi li sasvim siguran da će to uvijek biti samo stvar da se razonodiš ponekad, ne nešto prečesto, i da se to sasvim sigurno neće pretvoriti u ozbiljniju vezu.
Sa ženom kući moraš da razgovaraš i o sasvim praktičnim temama u životu, nije sve zabava, možda se desi da ti to kući postane zamorno, i onda ova žena s kojom je samo seks, to je samo zabava, nema problema, učini ti se u jednom trenutku da te ona mnogo bolje razumije od ove kući, možda se emotivno vežeš za nju. I sad da ne nabrajam neke sasvim praktične aspekte života na koje bi to uticalo u životu dvoje ljudi, kojima bi se taj život baš iskomplikovao, i čovjek bi morao da se suočava sa problemima koje nebi bilo lako rješavati. Znači, ako uzmemo da je realno reći zaista da niko ne zna u kom smjeru bi to sve moglo poći, i ne znaš na koliko načina to može uticati na život žene s kojom živiš, onda je logično da se zapitaš koliko ti je zaista stalo do toga da imaš tu ženu s kojom živiš u životu, ako si već spreman da prihvatiš rizik da bi taj seks sa strane mogao emotivno da vas udalji, ili razdvoji za čitavi život. Mogao bih sad da navedem deset očiglednih razloga zašto mislim da je sasvim prirodno da čovjek ne želi da toleriše seks van veze, ali ovaj je sigurno najvažniji. Znači nije ni laganje, ni češanje genitalijama toliko problem koliko je to što si time jasno pokazao da se u tvom životu zadovoljavanje tvojih ličnih potreba ne može uporediti po važnosti sa bilo čim drugim. Po meni ništa ne udalji od čovjeka kao kad ga vidiš u tom svijetlu, kao samoživog sebičnjaka.

I to da ljudi znaju da budu užasno površni, samoživi i sebični, to mi je opšti utisak kad o ovome razmišljam. Kad se čovjek zaljubi onda je manje tako, spreman je da dijeli, da se odriče od stvari u životu, da daje i tako, nisi u vezi samo jer se radi samo o tebi i zadovoljavanju tvojih lično potreba, nego si u vezi zbog onoga drugoga. I oćeš to i za sebe, želiš da vjeruješ da si tu ženu privukao svojim šarmom, emotivnošću, čovjek si human, ili koju god već vrhunsku vrlinu ona vidi u tebi, želiš da se osjećaš tako u vezi, da si poseban, a ne da si joj potreban kao sponzor i češač pizde, ili tako, niko ne voli da se tako osjeća. Kao u onoj priči o čovjeku koji se hvalio kako mu je dobra žena, ..ona je super, puši, pere, pegla. Volim je baš. I u kojem dijelu se tu radi o njoj? Ni u jednom naravno, dobra je samo onoliko koliko je njemu dobro, to su joj kvaliteti.

Oću da kažem, ljudi su različiti i ako očekuješ da ćeš doći do nekog jedinstvenog odgovora za ljudsko ponašanje u takvim situacijama mislim da se uzaludnim poslom baviš. Ljudi u veze ulaze iz raznoraznih razloga, sa različitim pobudama, ali uopšteno govoreći, kad si zaljubljen mnogo je vjerovatnije da ćeš u ovoj tvojoj situaciji u uredu, i ako ti se desi da te drugarica uznemiri tako, izabrati da odeš u wc i izdrkaš, i bićeš zen i pičkootporan kad se vratiš, nego što ćeš zaista biti u iskušenju da iskoristiš priliku.

Uglavnom, šta god odlučiš, nijedan izbor nije pogrešan sam za sebe, samo jedan je vjerovatno više pogrešan za tebe. Sretao sam se u životu sa ljudima koji žale za propuštenim šansama, i bilo je naravno i ovakvih ofis situacija, mogli su ali nisu htjeli, htjeli su da budu moralni a sad vide da je to glupo. To je onda greška, čovjek neće da ostara žaleći što nije živio život kakav je mogao da živi. I obrnuto naravno sam slušao, ljude da žale za nekim koga su izgubili zbog nekoga drugog, i tako.

No, jesi li kad vidio kako je izgledala Marija Jurić Zagorka? Nikada ona ne bi mogla biti nečija Tajana, a najmanje nekog lika poput viteza Sokola...

Ne znam ko je bila Marija Jurić Zagorka, ali to ne znaš nodense bi li mogla biti nečija Tajana, možda baš nekog Sokola, ko zna. Mada slažem se da je izgled militantan uslov za romantičnu vezu za većinu ljudi, odredjene proporcije i to, sa dosta ljudi to ide do baš nekih iracionalnih razmjera.

[haram]

Aj jado jadni, ocito ti terapija neuspijeva cim bi se svadja

Mikimaus, evo za tebe jedna poduzetnička:

[haram]

pokušavam pohvatat šta ste vi nodens i ostružnica tu natrkeljali... uglavnom, čini mi se da su tu neke rupe koje bi mogla popunit evolutivna psihologija

[MmeTipfeler]

Ne znam ko je bila Marija Jurić Zagorka...

Džizs! Je li tebi jasno da si sam sebe diskvalificirao za svaku daljnju raspravu. Da sam ovdje nedajbože mod ili admin, a tvoja je sreća što nisam, letio bi s ovog foruma da bi se sve prašilo. A po mogućnosti i s interneta.

[haram]

Džizs! Je li tebi jasno da si sam sebe diskvalificirao za svaku daljnju raspravu. Da sam ovdje nedajbože mod ili admin, a tvoja je sreća što nisam, letio bi s ovog foruma da bi se sve prašilo. A po mogućnosti i s interneta.

Kulturni nacisto! (nacistkinjo?)

...
Jbg, kako bi sad da ja oću imat drugog uz mog partnera. Pouzdano znam da oni ne bi pristali na to. Bar ja ne znam ko bi...

Evo vidiš Mikijeva žena je pristala!

[Zekoslawa]

Da ne bude kulturnacizma, mislim da je nekidan mrtav ladan rekao da ne zna on ko je taj Lacan, al bude proguglao.

[haram]

Uh, sad i ja moram proguglat ko je taj Lacan...

[haram]

... aha, TAJ Lacan... heh, pa znao sam, jelte...

[ostruznicagornja]

pokušavam pohvatat šta ste vi nodens i ostružnica tu natrkeljali... uglavnom, čini mi se da su tu neke rupe koje bi mogla popunit evolutivna psihologija

Ova tema je prevelika i uopšte ne znam što sam odje i na onom tredu o monogamiji o tome, kad nisam kvalificiran. I zbog toga ću sebe da diskvalificiram sa ove teme ne zbog Zagorke.

Džizs! Je li tebi jasno da si sam sebe diskvalificirao za svaku daljnju raspravu. Da sam ovdje nedajbože mod ili admin, a tvoja je sreća što nisam, letio bi s ovog foruma da bi se sve prašilo. A po mogućnosti i s interneta.

Nasmijala si me drugarice Tipfeler da znaš Oli mi uzeti za olakšavajuću okolnost ako kažem da sam čuo za Gričku vješticu, vidio sam sad da je Zagorka autor te knjige. Ako ću se izvaditi sa čitanjem te, da pročitam. Ali šta da radim ako mi se ne svidi kako piše Zagorka, je li ću i tako da letim? Možda bolje da se odmah samo-katapultiram sa foruma

Da ne bude kulturnacizma, mislim da je nekidan mrtav ladan rekao da ne zna on ko je taj Lacan, al bude proguglao.

Pa saznao sam ko je kad sam proguglao Zekoslawa I ne znam života mi što ne znam za Lacana, bio je jedan period u školi kad sam baš dosta odsustvovao mora da sam tada propustio taj dio sa Lacanom. Čuo sam za Lacio, to je najbliže čega mogu da se sjetim.

[Dominicus]

Mislim, jebo sad kultur-nacizam, ali ne čuti, ono baš uopće ne čuti za Schleiermachera...

[MmeTipfeler]

Pa saznao sam ko je kad sam proguglao Zekoslawa I ne znam života mi što ne znam za Lacana, bio je jedan period u školi kad sam baš dosta odsustvovao mora da sam tada propustio taj dio sa Lacanom. Čuo sam za Lacio, to je najbliže čega mogu da se sjetim.

Ne vjerujem da se u školi Lacan baš pretjerano spominje. Ako mene pitaš, i bolje

O Gričkoj vještici misli što god hoćeš, samo nemoj Zagorki tražiti participe u tekstu.

[ostruznicagornja]

Olrajt, sad si me zainteresovala, i ne znam ko je Lacan, i nije ti ni po volji. Ovo za participe to ne pominji, dužna si mi na onom tredu još to da mi razbistriš ono kako u engleskoj gramatici i u našoj na isti način tretiraju to pitanje. Odje možeš o ovome o čemu smo krenuli da diskutujemo, dakle, šta ti misliš o monogamiji odnosno poligamiji. Da li misliš da se isplati čovjeku da pokuša u životu da ostvari emotivnu, intelektualnu i kakvu sve povezanost sa nekim, ne ono samo seksualnu, nego ful monti, misliš li da u tome ima nešto ili je to bezveze i treba ovaj liga sistem što nodens smatra prirodnijom varijantom, svako sa svakim.
Je li misliš da ovo što na primjer u Americi sad mogu i gej brakovi i ovo što se gura da to više ne bude tabu, da se ljudi emancipuju u tom pogledu i tako, da li misliš da to što je poligamija nedozvoljena, da to onda znači da je većini ljudi ta ideja još neprihvatljivija od gej veza. O legalizaciji poligamije se još uvijek ne priča, ali to može biti sledeće pitanje to sigurno, i koliko misliš da bi poligamni način života promijenio našu stvarnost. Da li ovo oslobadjanje seksualno da posmatramo filozofski, u generalnom kontekstu sebičnosti čovjeka, radikalnog hedonizma, površnosti i tako. Ono, u vezi si ali to nije veza ni u jednom konvencionalnom smislu riječi, jer ne želiš da bude obavezujuća za tebe, i možeš da biraš partnere po volji, seks kad ti se digne okej, kad ne onda ništa, ako želiš da abortiraš u petnaestom mjesecu trudnoće, a zašto da ne, to je tvoje tijelo i tvoj je izbor, čak i ako želiš da napraviš biznis od toga, pa da prodaš fetus u rezervne djelove i to je tvoja lična stvar.
Da li je uopšte moguće čovjek nešto da radi u životu, što mu ne donosi neposrednu ličnu korist ili fizičko zadovoljstvo, i da to opet ima smisla da radi. I koliko onda čovjeku uopšte treba da dijeli život s nekim sa takvom konfiguracijom potreba, prilično jednostavnim pogledima na život, prostim kao scenario za pornić.
Da li sumorno izgleda izjednačavanje čovjekove egzistencije sa egzistencijom bonobo majmuna, postavljanje instinkta na centar bilo kakve rasprave o kvalitetu čovjekovog života.
Da li da čitam Ayn Rand, ona je poznat i uticajan filozof sebičnosti, možda da vidim kako mi to zvuči kao teoretski koncept.

Dakle o tome smo započeli, očekujem od tebe najmanje pola lancuna na ovu temu, o participu tamo na onom tredu da dodaš opservacije. Ja ću pročitati Gričku vješticu, to sam sad memorisao i kad bude prilika da vidim šta je Zagorku svrbjelo u životu.

[MmeTipfeler]

Dakle o tome smo započeli, očekujem od tebe najmanje pola lancuna na ovu temu, o participu tamo na onom tredu da dodaš opservacije. Ja ću pročitati Gričku vješticu, to sam sad memorisao i kad bude prilika da vidim šta je Zagorku svrbjelo u životu.

Iskreno rečeno, ništa me od toga ne zanima. Od rasprave s tobom o gramatici odustajem jer mi se, kao što sam rekla, ne gubi vrijeme.

[ostruznicagornja]

Olrajt gospo Tipfeler, ovo te ne zanima, o gramatici sa mnom da raspravljaš ti je gubljenje vremena, šta da radimo onda, jedino onda da ti se javim kad pročitam Gričku vješticu, pa o tome