Trkeljanje.com

Hvala, unda, na tumačenju
Danas sam poslije posla ostala u gradu, prošetala i popila kavu s prijateljicom. Nije puno, ali je napredak za mene. Prije sam trčala doma pred tv. Treba svaki dan nešto uvesti pa da prijeđe u naviku, bar si ja tako mislim

schmokljan » wrote:unda: kome je suđeno da bude jeben, same mu gaće spadaju.

To je to. Bit, esencija, tajna života.

nije to ni esencija, ni bit, ni tajna. sasvim sve suprotno.
eto vidis kakav si. samo da ti je zajebavat. ali, znam ja da i ti mislis tako, ali ne smijes rec.

kajla » wrote:Hvala, unda, na tumačenju
Danas sam poslije posla ostala u gradu, prošetala i popila kavu s prijateljicom. Nije puno, ali je napredak za mene. Prije sam trčala doma pred tv. Treba svaki dan nešto uvesti pa da prijeđe u naviku, bar si ja tako mislim

dakle, nova frizura i nove cipele, za pocetak. i djipaj, brate.

rekao je jedan za onaj bozicni panetone..bozic kada dodje, dodje..ja cu ga pojest sada.

kajla » wrote: Danas sam poslije posla ostala u gradu, prošetala i popila kavu s prijateljicom. Nije puno, ali je napredak za mene. Prije sam trčala doma pred tv. Treba svaki dan nešto uvesti pa da prijeđe u naviku, bar si ja tako mislim

Ovo je napisala djevojka koja je ne tako davno bila u sličnoj situaciji kao ti...

http://www.brooksrunningteam.hr/trcanje ... j-by-mare/


http://www.brooksrunningteam.hr/trcanje ... -marijana/

Euklid » wrote:
Ovo je napisala djevojka koja je ne tako davno bila u sličnoj situaciji kao ti...

http://www.brooksrunningteam.hr/trcanje ... j-by-mare/


http://www.brooksrunningteam.hr/trcanje ... -marijana/

Meni bi isto prvo prvcato bilo sterat nekog na sport kakve god ga muke stiskale, a čitam ove analize i introspekcije pa se sve pitam. Jesam li ja površna, jesu li oni komplicirani, znam li ja šta su pravi problemi, je li sve stvar perspektive?

nije toliko stvar sporta

koliko druženje s ljudima kroz sport (ili bilo kakvu aktivnost)

samo ti drugo ljudsko biće može pomoći i pomaknuti s mrtve točke kad si dole...

Zekoslawa » wrote: Ja zastupam rez, pa ću o rezu. Spoznaja je, logično, prva mogućnost, kad to omane, onda ostaje rez.

Rez u biti i ne može omanuti, o tome se radi. Barem ako ga se shvaća kao cilj samoga po sebi, a ne kao sredstvo. Ne radi se rez da bi se došlo do društevno-intimnog ili kakvog drugog progresa, nego zato da ispitaš vlastite granice. Da dokažeš sam(a) sebi da si za rez sposoban, da si sposoban pobrinuti se za sebe i eliminirati ono što te tišti i sputava. Da ćeš se režući koji put i zajebati, a bit će da hoćeš. To sve ide u radni staž, jebešga. Al ne pokušati i ne spoznati da rezati možeš, to je poraz samo po sebi.

Ma opće se ne slažem.
Eve ti primjer-nu vidi kako Hrvati režu na izborima, kad dopizdi desno, odrežemo lijevo, a u suštini smo cijelo vrijeme u istim govnima, što neizbježno dovodi do sve većeg nezadovoljstva. Valja znat rezat. A valja imat i mogućnost odrezat, od malecnog komada nema velikačkih polovica.
A da smo uzeli lopate (ovo sad undi ide) (il traktore ) namjesto čekali poticaje, gospodarstvo bi nam u malo manjem kujcu bilo.

baja » wrote: ali kako će odabrati kad nema ideje što s tim uratkom?
čini mi se da kajlu ne muči toliko kako se pokrenuti nego zašto;

Ne trebaju za to neke silne ideje, pa nije to nuklearna fizika u kojoj tražiš bitak trostrukim integralom, bogamu...evo, pofarbat sobu/stan/kuću. I vidiš da je ljepše, bolje.



Ma nema veze, nije bitno. Svak za sebe svoju sreću mora nać.

Euklid » wrote:nije toliko stvar sporta

koliko druženje s ljudima kroz sport (ili bilo kakvu aktivnost)

samo ti drugo ljudsko biće može pomoći i pomaknuti s mrtve točke kad si dole...

Onda ipak ne mislimo isto. Meni je sama aktivnost bitna, a i lijepo je imati obitelj i prijatelje, no ne može nitko nikome srediti glavu.