Psihometrija i manipulacija

[Stitch]

Tekst o psihometriji i raznim tehnikama manipulacije na koji sam naletio na Facebooku. Pisan je na srpskom i donosim ga u cijelosti, zanimljiv je...

Ivana Miloradović: Zlatni digitalni izborni kavez (13. 2. 2017.)

Šta ste bili u prethodnom životu? Na koju filmsku zvezdu ličite? Šta ste u japanskom horoskopu? Svi moramo da priznamo da često ne možemo da odolimo ovim blesavim “kvizovima” na Fejsbuku. Međutim, velika većina nas nije svesna da svaki klik mišem može da izazove “efekat leptira” (da pojasnim, kada negde na svetu leptir počne da maše krilima, to strujanje vazduha doprineće da se na nekom drugom kraju sveta formira oluja). Dakle, nema akcije bez reakcije (ovo se u mojim tekstovima već pretvara u mantru). A šta ako vam kažem da postoji veza između bezveznih kvizova, Bregzita i Trampovog ulaska u Belu kuću?
Prva veza je Mihael Kosinski. Nikad čuli, naravno. Preporučujem vam da zapamtite ime ovog Poljaka, jer je već ušlo u istoriju. 2008. godine Kosinski je bio student u Varšavi. Slavio je, jer je primljen na doktorske studije na prestižnom Univerzitetu u Kembridžu. Uskoro je postao doktorand Instituta za psihometriju, jednog od najstarijih te vrste u svetu.
Niste čuli za psihometriju? Ne čudi me. Psihometrija ili psihografija bavi se merenjem osobina ličnosti. Pre tri i po decenije dva nezavisna tima psihologa razvila su sistem procene ljudskog bića na osnovu pet osobina ličnosti – otvorenosti, savesnosti, ekstrovertnosti, ljubaznosti i neurotičnosti. Kada se uzmu prva slova ovih “pet velikih” reči na engleskom jeziku, dobija se akronim OCEAN ili okean. Međutim, test, koji treba da popunite da bi vaša ličnost bila procenjena, bio je dug i složen. Pre Interneta, psiholozi su mogli da, u najboljem slučaju, barataju uzorcima od oko hiljadu ljudi. A onda su rođene društvene mreže, a Kosinski je došao u Kembridž.
Sa kolegom Dejvidom Stilvelom razvio je aplikaciju MyPersonality (MojaLičnost). Suštinski, bio je to psihometrijski upitnik za procenu ličnosti, zasnovan na ocean metodologiji. Rezultate ste mogli da podelite sa prijateljima. Međutim, mogli ste i da dozvolite autorima aplikacije da vaše podatke koriste. Sve je počelo naivno kako to obično biva. Kosinski je očekivao da upitnik popune njegovi prijatelji i kolege sa Kembridža. Međutim, priroda društvenih mreža je eksponencijalna. Tako su dva doktoranda za samo nekoliko meseci raspolagala bazom podataka sa evaluacijom miliona ličnosti iz svih delova sveta.
Dvojac je uskoro svoj upitnik pretvorio u kviz. Zatim su Stilvel i Kosinski počeli da upoređuju rezultate kvizova sa sadržajem svega što nam se sviđa na Fejsbuku, svega što delimo sa prijateljima. Stvorili su složenu mrežu psiholoških uzroka i posledica. Za četiri godine na Kembridžu, Kosinski je dokazao da na osnovu samo 68 “lajkova” na Fejsbuku može da predvidi boju kože (sa 95% tačnosti), seksualnu orijentaciju (sa 88% tačnosti) i, što je za ovaj članak mnogo važnije, političku opredeljenost (sa 85% tačnosti) svakoga. Sedamdeset “lajkova” i Kosinski bi znao o vama više od vaših prijatelja. Stotinu pedeset i znao bi više od vaših roditelja. Trista “lajkova” i znao bi više od vašeg partnera.
No, Kosinski se tu nije zaustavio u svojoj žeđi da izmeri vašu ličnost. Algoritam je počeo da obuhvata i broj fotografija, koje kačite na Fejsbuk ili broj vaših virtualnih prijatelja. Ako zbog ovoga želite da odjavite profil na Fejsbuku, mogu odmah da vam kažem da vam to ništa ne vredi. Senzori pokreta, ugrađeni u naše mobilne telephone, prate koliko se krećete i koliko daleko putujete čime je lako izmeriti emocionalnu stabilnost vaše ličnosti. Dakle, Veliki brat vas zaista neprekidno posmatra, barem kada koristite bilo kakvu savremenu tehnologiju.
Kao i kod svakog velikog otkrića i ovo ima svoju mračnu stranu. Kosinski je ubrzo shvatio koliko mračnu. Naime, šta ako neko želi da pošalje poruku određenom profilu ličnosti? Ili ličnostima, koje se teško odlučuju za određene proizvode na rafovima ili kandidate na izborima? Ako neko zna sve o vama, gde su granice njegovog uticaja na vas? Zato je Kosinski uskoro počeo da na svoje naučne radove stavlja i upozorenje da “oni mogu da predstavljaju pretnju dobrobiti, slobodu, pa čak i životu pojedinca”. Niko ga nije ozbiljno shvatao.
Ili skoro niko. 2014. godine Aleksandr Kogan, asistent na katedri za psihologiju instituta predlaže Kosinskom da svoju milionsku bazu podataka i metodologiju ustupi kompaniji SCL. I dok je oklevao, Kosinski je guglovao. Šta je SCL? SCL je skraćenica za Laboratorije za strateške komunikacije. Sama firma hvali se da joj je jedna od glavnih delatnosti menadžment izbora. SCL je uticala na glasače od Ukrajine do Nigerije. Pomogla je nepalskoj kraljevskoj porodici u borbi protiv maoista. Promovisala je NATO u istočnoj Evropi i Avganistanu. Sama struktura i vlasništvo kompanije su teško dostupni. Jedini član nekog od upravnih odbora čije je ime dostupno na Internetu je izvesni Najdžel Ouks. On je, sudeći prema biografiji na LinkedInu, napravio kvantni skok od producenta televizije u Monte Karlu do predsednika britanskog Instituta za bihevioralnu dinamiku. Kolege ga opisuju kao genija. O drugim rukovodiocima ove kompanije skoro ništa se ne zna. Međutim i britanski list Gardijan, i švajcarski Magazin, slažu se da je Kogan SCL-u ustupio metod Kosinskog. Da li sa ili bez njegove dozvole, istorija će tek pokazati. Kogan se potom preselio u Singapur i promenio ime Dr Spektar. Iz ovoga, i bez metoda Kosinskog, mogu da zaključim da je Kogan nezrela, ali sada veoma bogata, osoba i veliki ljubitelj negativaca iz serijala o agentu 007. A šta je bilo sa Kosinskim? Doktorirao je, dobio posao na američkom Univerzitetu Stanford gde je i dan-danas.
Na scenu stupa četrdesetogodišnjak iz Londona u ručno šivenim odelima sa preskupim naočarama. Pravi dendi. Njegovo ime je (ponovo) Aleksandar. Puno ime je mnogo pompeznije i poznavaocima britanskog klasnog društva otkriva visok položaj u hijerarhiji. Aleksandar Ašburner Džejms Niks je direktor kompanije Kembridž Analitika. Ponovo Kembridž. U ovoj priči se imena baš ponavljaju. Ako malo zagrebete, saznaćete sa je Kembridž Analitika kćerka SCL-a. O tome čime se bavi, sam Niks kaže: “Što više o nekome znate, to bolje svoju kampanju možete da sinhronizujete sa njegovim potrebama. Osnovno je to da ukrštamo ogromnu bazu podataka o demografiji, potrošnji i načinu života sa psihografskim podacima, dakle modeliranjem ličnosti. Tako ciljano komuniciramo sa ljudima o stvarima do kojih im je stalo, ali, što je važno, na način, koji je prilagođen njihovoj ličnosti. Dakle, svaka teza može da se predstavi na mnogo načina različitoj publici u zavisnosti od toga kakve je ličnosti čine. Time se postiže da se ciljna grupa angažuje. To predstavlja ogromnu promenu u načinu komunikacije u poređenju sa onim od pre dvadeset godina.”
Skoncentrišimo se na poslednju rečenicu. Niks ustvari poručuje da su klasične metode ispitivanja javnog mnjenja zastarele. I to ne malo zastarele, već zastarele kao kočija u odnosu na Formulu 1. Dakle, Niks prodaje ideologiju skrojenu po vašoj jedinstvenoj meri. U ovoj eri super-ega to zvuči dobro. Ili možda previse dobro?
Kada je 23. juna prošle godine pobedila Bregzit opcija u Velikoj Britaniji, ispitivači javnog mnjenja su se krstili i levom i desnom rukom. Kampanja za ostanak u Evropskoj uniji vodila je sve vreme. Ali dok su se klasični ispitivači javnog mnjenja bavili ženama od 25 do 34 godine, Niksov tim je ciljao svaku ponaosob. Nebo i zemlja modernog PR-a. Sledeći uspeh ove londonske firme bio je da od malo poznatog i još manje omiljenog teksaškog senatora Teda Kruza napravi jednog od glavnih kandidata na unutarstranačim izborima za republikanskog kandidata na izborima za predsednika SAD.
Donald Tramp je u avgustu prošle godine zaposlio Kruzovu šeficu kampanje Kelien Konvej. Međutim, ona nije jedino što je podelio sa Kruzom. Zajednički im je bio I glavni finansijer – milioner, matematičar, fizičar, inženjer informacionih tehnologija i vlasnik kompanije Renesans tehnolodžiz, koja je modern tehnologiju primenila na investicionu politiku. U dve reči Robert Merser. Vašington post ga je svrstao među dest najuticajnijih milijardera na politiku. Merser ima jednu od najvećih kolekcija oružja na svetu. Poseduje čak i automatsku pušku, kojom je Arnold Švarceneger bio naoružan u “Terminatoru”. Podržava samo ultra-konzervativne kandidate. Bio je glavni finansijer kampanje prvo Teda Kruza, a zatim i Donalda Trampa. Pored toga, poslovno je tesno povezan sa Kembridž Analitikom. Zanimljivo, zar ne?
Tim Kembridž Analitike, dodeljen Trampu, u julu je inkasirao sto hiljada, u avgustu četvrt miliona, u septembru pet miliona, a do kraja kampanje ukupno petnaest miliona dolara. Čime su zaslužili toliki novac? “Izradili smo profile ličnosti svakog punoletnog građanina SAD – ukupno 220 miliona ljudi”, tvrdi Niks. Kako se do tog impresivnog rezultata stiže?
Prvo Kejmbridž Analitika kupuje vaše lične podatke. Do njih je u SAD mnogo lakše stići nego u Evropskoj uniji. U Americi su “na izvol’te” podaci iz zemljišnih knjiga, auto-moto saveza, potrošačkih kartica prodajnih lanaca, članskih karata razno-raznih klubova, časopisa za koje plaćate pretplatu, pa čak i crkava. Brokeri vaših ličnih podataka su kompanije poput Aksioma i Eksperiana. Te podatke Kembridž Analitika zatim ukršta sa biračkim spiskom, koji joj dostavlja Republikanska stranka. Konačno, nad tom ogromnom bazom podataka sprovodi se “okean metod” procene ličnosti. Svaki digitalni trag, koji ostavljate, se uzima u obzir. Moderni računari ne grcaju dok obrađuju nezapamćeno ogromne baze podataka.
Rezultat je da je londonska kompanija građane sedamnaest američkih država podelila u 32 tipa ličnosti. I ciljala svaki od tipova ponaosob. Zato, ako vam Trampovi nastupi deluju konfuzno i skaču s teme na temu bez nekog reda, ne zavaravajte se. Aleksandar Niks i njegov tim su dizajneri komplikovanog i višeslojnog niza poruka. Njih čak 175 hiljada testirano je na nama, kao pokusnim kunićima, putem Fejsbuka. Dakle, Trampov govor za svakog ima po nešto. Vaša ličnost će već zapamtiti ono što joj odgovara. Paralelno, protivnički tabor se odvraća od izlaska na izbore. Tako su Haićani u SAD posle zemljotresa u postojbini bili bombardovani linkovima sa vestima o neuspesima Fondacije Klinton na tom ostrvu. Afro-amerikancima slat je video u kojem Hilari Klinton muškarce crne kože opisuje kao grabljivce. Primetićete da je odziv Afro-amerikanaca na novembarskim izborima bio rekordno nizak. U poređenju sa Trampom, Hilari Klinton je vodila kampanju iz kamenog doba, oslanjajući se na klasične demografske analize. Te i takve analitičare, Trampova pobeda je potpuno zaprepastila. Međutim, Kembridž Analitika tim povodom je izdala sledeće saopštenje: “Presrećni smo što je naš revolucionarni pristup komunikaciji, zasnovanoj na bazama podataka, odigrao ključnu ulogu u nesvakidašnjoj pobedi predsednika Trampa”. Sreći ove kompanije doprinosti i činjenica da je ekstremno desni Stiv Benon, inače član njenog upravnog odbora, postao Trampov savetnik i član najprestižnijeg od svih američkih saveta – onog za nacionalnu bezbednost. Doduše, podatak da je Benon u upravnom odboru Kembridž Analitika do sada je objavio samo Gardijan. Ukoliko je to tačno, reč je o nezapamćenom sukobu interesa.
Ima li bolje reklame za jednu kompaniju od ove? Teško. I dok ekipa iz Londona ostavlja trag kerozina po nebu jureći na sve strane gde su od novembra tražene prezentacije njenih usluga, na nama je da zastanemo i zadubimo se u novonastalu političku realnost.
Političke ideje skrojene su po vašoj meri. Zato, nemojte tek tako letimično da prelazite preko reklama, koje vam se nude. Razmislite zašto vam se nude. I ko ima interes da vam ih ponudi. Oprezno kroz minsko polje političkih poruka. Zapamtite da je novinarsko pravilo da za svaku vest moraju da postoje dva nezavisna izvora. Dakle, ako vas nešto posebno iritira ili privlači, potražite ta dva nezavisna izvora. Ako ih nema, ušli ste za belim zecom Kembridž Analitike iza ogledala u Alisinu zemlju lažnih vesti. I najzad, budite svesni da je Kembridž Analitika tek vesnik onoga što dolazi. I zato se nemojte iznenaditi kada vas budu šokirali rezultati nekog političkog izjašnjavanja. To polako postaje trend.
I tako Kosinski, kao Openhajmer pre sedamdesetak godina, nemoćno posmatra kako njegov psihometrijski metod, kao atomska bomba nad Hirošimom, eksplodira nad digitalnim prostorom. I dok američki mejnstrim mediji za pobedu Trampa krive Vladimira Putina i ruske hakere, Kosinski je svestan da je su njegova istraživanja pomogla da se izgradi zlatan digitalan kavez iz kojeg su izleteli Bregzit i Tramp. Ova godine predstoje izbori u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, kao i referendum o nezavisnosti Katalonije. Za sada vrata kaveza još postoje. Za sada…

[haram]

Dobar tekst, ali sve to evolucijska psihologija jako pojednostavljuje i točnije opisuje.

[MmeTipfeler]

Netko opet otkriva toplu vodu?

P. S. Ne odnosi se na tebe, Harame, nego na tekst. Predug je i dosadan, a ne otkriva ništa što već ne znamo.

[Stitch]

Netko opet otkriva toplu vodu?

Pokrio je The Guardian dosta toga prošle godine, primjerice, pisao je i o trovanju medijskoga prostora u režiji Ruperta Murdocha, o raznim interesnim skupinama, ali kako ne čitaju svi engleske i američke portale, činilo mi se zgodnim zalijepiti pomalo pojednostavnjen, ali suvisao tekst o svemu tome.

[MmeTipfeler]

Ma znam, ali što je tu novo?

[Stitch]

Ozbiljno pitaš? Tekst je objavljen više od godinu dana prije izbijanja skandala s Cambridge Analyticom i malo poslije američkih predsjedničkih izbora. Da sam ga imao u to doba, bio bi hit.

[haram]

Dobar je tekst s obzirom da je pisan većini (onih sa trocifrenim IQ) razumljivim jezikom, ali je li jezik kojim većina barata najbolji iz semantičke perspektive? Možda je vrijeme ljude početi učiti novim jezicima?
Matematika ima tendenciju da do krajnosti pojednostavljuje parametre u jednadžbama... zašto sličan princip ne bi bio dobrodošao i u društvenim znanostima?
Kako ljudima objašnjavati posljedice njihovih djela, ako prije toga ne shvate vlastite mehanizme koji ih pokreću? Bez toga, uvijek će biti podložni manipulacijama, koliko god im se prikazivalo na koje načine ih se manipulira.

[Stitch]

Jasno da je tekst dobar, ne stavljam ja pizdarije. Didi se buni jer je pomiješala Trkeljanje s Jutarnjim listom.

[Bara huda]

Jasno da je tekst dobar, ne stavljam ja pizdarije. Didi se buni jer je pomiješala Trkeljanje s Jutarnjim listom.

Meni je otkrice.
Dobro, to nije bogznasto jer se ja pokusavam drzati dalje od realnog svijeta koliko god mogu tako da i ono sto cujem se pravim da ne cujem ( mislim na Zukerbegov belaj koji je povezan s time ako dobro kontam ) ali mi svejedno nije bas jasno kako to radi.

Hocu pitat, da li je bit da pomocu necega ( reklame, linkovi, sto li ) neki mastermindi djeluju na psihu cojeka pa da on promijeni svoje msljenje ili je to tek poticaj da ono misljenje koje vec ima samo...kako bih rekla...ucvrsti?

[Stitch]

Riječ je o tome da ti se serviraju određene informacije na osnovi tvojih interesa i aktivnosti, toga što radiš kad si na internetu. Nije to nikakva novost, Google već godinama analizira djelovanje korisnika. Samo što to iskorištava za plasiranje reklama. A ovdje su posrijedi političke poruke.

[Bara huda]

Riječ je o tome da ti se serviraju određene informacije na osnovi tvojih interesa i aktivnosti, toga što radiš kad si na internetu. Nije to nikakva novost, Google već godinama analizira djelovanje korisnika. Samo što to iskorištava za plasiranje reklama. A ovdje su posrijedi političke poruke.

Al si brz, svaka cast.

To sa reklamama sam skuzila, gledam nesto pa mi te stvari pocne izbacivat sa strane iako nemam interesa vise.
Recimo...trazim kosaru za zmazani ves pa me tupe s time vec kad je i kupim.

Ali to o politickim porukama mi je manje jasno. Jedino da mi uskracuju informacije o jednom a stalno plasiraju o drugom kandidatu. Ako su recimo izbori.
Kao taj njihov koji je platio je kul a onog drugog ni ne spominju.

Ali ja si nekako mislim...pa valjda svatko ima mrvu pameti pa da ne vjeruje u ono sto mu se daje djaba a da ne bi promislio...a zasto on to meni daje?
Koja je korist njemu, tom ponudjacu, u tome?
Pa nije valjda da se ljudi pouzdaju u altruizam i zelju za dobrobiti drugih?

Sto se tice Trumpa i sto kazu da je koristio tu manipulaciju da bi dobio izbore.
Moje je skromno misljenje da je Trump prilicno karakteristican predstavnik Amera.
Siroviji nego obicni ljudi ali para ionako kvari ljude pa tko zna kakvi bi ti obicni bili na njegovom mjestu.

Iako, mozda je i to neka manipulacija nad mojim dozivljajem Amerikanaca koje nisam svjesna nego si utvaram da je to plod intuicije i mog dozivljaja Amerike kroz par boravaka tamo i susreta s njima.
Ali bar nije dana preko interneta.

[Stitch]

Ali to o politickim porukama mi je manje jasno. Jedino da mi uskracuju informacije o jednom a stalno plasiraju o drugom kandidatu. Ako su recimo izbori.
Kao taj njihov koji je platio je kul a onog drugog ni ne spominju.

Recimo da imaš stotinu osoba za koje HDZ zna da su njegovi glasači. Od tih stotinu osoba, devet će ih primjerice reagirati na problem Savudrijske vale odnosno Piranskog zaljeva, 11 na aferu s Agrokorom, 30 na retoriku srpskih političara, a 50 na gospodarske probleme poput nezaposlenosti. Plenković znači mora govoriti o novim radnim mjestima da bi računao na potporu polovine biračkoga tijela, fokus na razmirice sa Srbijom donijet će mu podršku otprilike trećine birača, a u odnosu na to, Slovenci i Todorić praktički su nebitni jer zanimaju samo 20 posto analiziranih hadezeovskih snaga. Groblja nisam računao, ali ona su, kao i inozemstvo, stalan HDZ-ov adut.

Sve se svodi na to da Plenkovićevi savjetnici te podatke uzmu u obzir pri kreiranju premijerove politike i odrede glavne smjernice. A ako se to izjalovi, uvijek im ostaje mogućnost da i mrtve uvrste na glasačke popise, onako kako su od početka radili. I pobjeda je osigurana.

[haram]

A amerima samo nemoj dirat oružje i aute

[Stitch]

Prilično pojednostavnjeno, ali načelno točno. Ameri imaju oko 2500 naoružanih paravojnih skupina koje FBI stalno nadgleda, a njihovo razoružavanje i ukidanje sprečava ustav. Dodaš li tomu izvrsno opremljene gangstere i bande, dobit ćeš osnovu za vjerovanje u skori armagedon, što zasad uspješno izbjegavaju iako im svako malo neki psihopat uleti u školu i napravi pokolj.

Ironično je da gotovo sve građanske milicije formalno žele štititi ustavne slobode zato što je Amerikancima zakonom zajamčena mogućnost borbe protiv nepravde i tiranije, a pod krinkom toga događa se svašta: organiziraju se vjerski kultovi, neonacističke grupe, stranke s krajnje sumnjivim planovima i namjerama... FBI ih, velim, kontrolira, nije to nikakva tajna, svi su domaći ekstremisti davno popisani i stavljeni pod policijsko povećalo, ali prismotra i ubacivanje tajnih agenata nikako ne mogu biti toliko učinkoviti koliko bi recimo bila potpuna eliminacija takvih organizacija. Što, ponavljam, onemogućuju ustavne odredbe.

[haram]

"...
Donald Tramp je u avgustu prošle godine zaposlio Kruzovu šeficu kampanje Kelien Konvej.
..."

Koja mustra



volim taj Vox kanal

iako u jednom filmiču podržavaju nuklearke

[Riona]

Možeš prepričati ukratko, nemaju svi kilometarsko strpljenje gledat te filmiće ... Primjećujem da izvjesna nacija ima sklonost raditi mnogo knjiga, filmića sa puuuuuuuno teksta, koji ništa ne kaže, al baš puuuuno. K tome govore, velika većina, tako iritantno da, ako se već mora, rađe ću čitati, a najrađe bih da mi netko to RD-a. Badava, jasno.

[haram]

Ljenčino .
Normalno da se ljudi mogu izmanipulirati kad su navikli da drugi misle i zaključuju umjesto njih.
Neću ti ništa reći dok ne pogledaš video . Nije toliko dug, a po malo je i štosan.

[MmeTipfeler]

Normalno da se ljudi mogu izmanipulirati kad su navikli su da drugi misle i zaključuju umjesto njih.

Ljude je najlakše izmanipulirati slikom odnosno vizualnim prikazom. Kad moraš nešto pročitati, to zahtijeva misaoni napor, a to je prvi korak prema razmišljanju.

[Stitch]

Možeš prepričati ukratko, nemaju svi kilometarsko strpljenje gledat te filmiće ...

Slažem se. Ubuduće tekst, a ne klip ili link.

[haram]

Ljude je najlakše izmanipulirati slikom odnosno vizualnim prikazom. Kad moraš nešto pročitati, to zahtijeva misaoni napor, a to je prvi korak prema razmišljanju.

Ljudima se manipulira ciljanim izazivanjem emocija, što može biti svakako zapakirano.
I vizualni prikaz i tekst u našem umu pretvaraju se u apstraktne interpretacije, za što treba misaoni napor. Bez tog napora svaki vizualni sadržaj sa slojevitim i duboko simboličkim značenjima izgleda kao neki nezanimljivi besmisleni kolaž - jednako kao što će i dubokoumni tekst predstavljati tek hrpu nepovezanih semantičkih pojmova bez zajedničke ideje. Netko će zahvaljujući misaonom naporu u nekoj renesansnoj slikariji vidjet svu njenu kompleksnost zbog koje će ju smatrati remek-djelom, netko će bez njega vidjet tek nezanimljivu nevještu črčkariju koju svaki fotošop program sa idiot-kamere nadmašuje.

[haram]

Slažem se. Ubuduće tekst, a ne klip ili link.

Mislim da bi kolegica imala još manje strpljenja za moj tekst.
https://trkeljanje.com/viewtopic.php?p=375101#p375101

[Riona]

Mislim da bi kolegica imala još manje strpljenja za moj tekst.
https://trkeljanje.com/viewtopic.php?p=375101#p375101

Ovo je podla kritika i podmetanje!

[haram]

Ovo je podla kritika i podmetanje!

Yep. To je Kelien Con-way.

[MmeTipfeler]

Ljudima se manipulira ciljanim izazivanjem emocija, što može biti svakako zapakirano.
I vizualni prikaz i tekst u našem umu pretvaraju se u apstraktne interpretacije, za što treba misaoni napor. Bez tog napora svaki vizualni sadržaj sa slojevitim i duboko simboličkim značenjima izgleda kao neki nezanimljivi besmisleni kolaž - jednako kao što će i dubokoumni tekst predstavljati tek hrpu nepovezanih semantičkih pojmova bez zajedničke ideje. Netko će zahvaljujući misaonom naporu u nekoj renesansnoj slikariji vidjet svu njenu kompleksnost zbog koje će ju smatrati remek-djelom, netko će bez njega vidjet tek nezanimljivu nevještu črčkariju koju svaki fotošop program sa idiot-kamere nadmašuje.

Čitao si Pirsigov Zen i umjetnost održavanja motocikla?

[haram]

Čitao si Pirsigov Zen i umjetnost održavanja motocikla?

Noup. Sam naslov mi već vuče na oksimoron, jer su motori sa unutarnjim sagorijevanjem u oštroj disfunkciji sa bilo kakvom smislenom altruističkom filozofijom u koju se i zen navodno ubraja.