Branislav Dimitrijević: Dušan Makavejev (In memoriam za sutrašnji "Danas")
Upoređujući ga sa Godarom, Bertolučijem, Kjubrikom kao rediteljima koji su obeležili možda i najznačajniji period u kinematografiji (šezdesete i sedamdesete godine XX veka) Bejzil Rajt je u svojoj istoriji filma zaključio da je Makavejev “izumeo svoju sopstvenu tehniku fillmskog kolaža” i da u kinematografiji nije postojalo ništa slično filmu Misterije organizma još od Ejzenštajnovog Štrajka, Dovženkove Zvenigore i Bunjuelovog Zlatnog doba. Iako će se posle tužne vesti o njegovoj smrti o Makavejevu govoriti kao o “jednom on naših najznačajnijih filmskih stvaraoca”, Makavejeva teško da možemo svrstati pod tako rutinsku odrednicu. Makavejev je ostavio neizbrisiv pečat u čitavoj jednoj istoriji duha, i kao umetnik i kao intelektualac, a možda još i više kao jedna autonomna ličnost koja je polje filmske umetnosti sagledavala kao polje neograničene slobode koja je rodno mesto svake inventivnosti i kreativnosti.
Samo-obrazovan u okrilju beogradskog kino-kluba gde snima svoje prve kratke filmove, Makavejev će od sredine šezdesetih do sredine sedamdesetih realizovati pet filmova koji će činiti njegov autorski tour de force: Čovek nije ptica, Ljubavni slučaj, Nevinost bez zaštite, Misterije organizma i Sweet Movie. Iako će posle ovih ostvarenja postati predmet opsežnog akademskog istraživanja i filmofilskog obrazovanja, Makavevljev oslobodjeni duh (ono za šta će biti proglašen “slobodnim radikalom”) onemogućavao ga je da se uklopi u sistem i usledile su godine mukotrpnog iznalaženja načina da se realizuju i njegovi drugi projekti, ali uprkos tome će uspeti da pred gledaoce stavi i još nekoliko bisera poput Koka-Kola Kida i Manifesta, što će, uz angažman na prestižnim medjunarodnim univerzitetima stvoriti za njegovog života kultni status kakvim se može pohvaliti mali broj umetnika.
Povezujući postupke sovjetskog montažnog filma sa nadrealizmom, a zatim uvezujući taj dijalog sa uticajima američkog undergrounda i francuskog novog talasa, Makavejev spada u one autore za koje film nije bio neka vrsta jezičke konvencije već prostor iznalaženja i konstruisanja novih jezičkih formi za koje ne postoje žanrovske odrednice i za koje i pojam “umetnički film” zvuči nekako otrcano. Kao u mladosti ubeđeni komunista, Makavejev će u svojim filmovima smatrati svojom obavezom da neumorno gaji kritiku prema svim ispoljavanjima ideoloških ograničavanja slobode, podjednako spreman da razotkrije ideološke aparate i državnog socijalizma i nastajućeg neo-liberalnog projekta koji će još 1974. demaskirati filmom Sweet Movie. Makavejev je duboko verovao da postoji neraskidiva veza između filma i života, ali i da film može i ono što život ne može. I tako na kraju filma Sweet Movie, ubijeni dečaci, ustaju iz svojih crnih vreća i pružaju gledaocima neku ironičnu verziju hepienda - jer znamo da je film završio, da su deca bili glumci i da je prirodno da oni kad-tad prestanu da glume smrt. Tako da nam ostaje da zamislimo da će kada se suočimo sa tragičnom vešću o Makovoj smrti negda tamo Mak ustati i onako uvek pogrbljen, ali uvek dinamičan i radoznao kakvog ga pamtimo, nastaviti da živi među nama. Pa čak i ako se to ne desi njegove filmove gledaće nove generacije filmofila i uvek će pred njima progovoriti odsečena glava Milene Dravić na kraju Misterija organizma i reći: Ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti!
Dušan Makavejev (1932. - 2019.)
-
Stitch
- Head Honcho
- Posts: 16389
- Joined: 17 Sep 2011, 23:06
- Has thanked: 42 times
- Been thanked: 31 times
- Gender:
- Contact:
Gledao sam, čini mi se, Ljubavni slučaj, Nevinost bez zaštite, Misterije organizma i još nešto, ali ne vidim naslov u tih pet istaknutih kao "autorski tour de force". Neobična i zanimljiva djela filmskog autodidakta kojeg nisu zanimali kanoni.
Potpisi su za budale.
-
Stitch
- Head Honcho
- Posts: 16389
- Joined: 17 Sep 2011, 23:06
- Has thanked: 42 times
- Been thanked: 31 times
- Gender:
- Contact:
Naši portali razmjerno malo pišu o Makavejevu, evo što veli Net.hr...
Jedan je od utemeljitelja filmskog crnog vala i potpisnik filmova kojima je “kritizirao trulo komunističko i kapitalističko društvo“: “Parada“ (1962.), “Čovek nije tica“, “Ljubavni slučaj illi tragedija službenice PTT“ (1967.), “Nevinost bez zaštite“ (1968.), “Nedostaje mi Sonja Heni“ (1972.), “Sweet Movie“ (1973.), „Gorila se kupa u podne“ (1993). i drugih.
Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a bio je veliki pristaša i poznavatelj djela psihologa Wilhelma Reicha čije je učenje često ubacivao u svoje filmove. Tako se film “Misterije organizma“ (1971.) smatra posvetom Dušana Makavejeva upravo Reichu, kao jednom od nikad dovoljno priznatih revolucionara-psihologa.
Potpisi su za budale.